Sirija: Američki imperijalizam “seje seme” za novi svetski rat

Balkan Magazin 24.08.2012 11:24
Sirija: Američki imperijalizam “seje seme” za novi svetski rat


Istina je da imperijalizam ne želi mir, već umesto toga ohrabruje svoje naoružane sluge da potpaljuju građanski rat. Jasno je da NATO agresori cene UN samo kada mogu da ponude izgled legitimiteta imperijalističkoj politici Anšlusa i blickriga.



Teroristička bomba koja je usmrtila četvoricu ključnih sirijskih bezbednosnih lidera u Damasku 18. jula pokazala je fašističku suštinu rata koji se vodi protiv ove suverene zemlje u ime demokratije.

Dok su odgovornost za tu eksploziju preuzele Oslobodilačka sirijska vojska (FSA), kojoj je potpuno bolesno i pogrešno dato to ime, i određena džihadska grupa, u suštini trag krvi vodi pravo do srca imperijalizma, za koga je izvoz terora prirodna posledica diplomatskog šikaniranja od strane Vašingtona.

Bomba je bila tempirana da ekspolodira taman u trenutku da se izvrši pritisak na Savet bezbednosti UN-a kada je odlučivao o produženju trajanja vežbe nadgledanja od strane UN.

Dok donošenje odluke o tom produženju nije zaista sporno – predsednik Asad je pozdravio trenutno prisustvo posmatrača – Vašington je učinio sve da napakuje potencijalnu rezoluciju novim ultimatumima sa ciljem da se promena režima izvede pod pretnjom oružja.

Kineska novinska agencije Sinhua je komentarisala da nacrtu rezolucije nedostaje uravnoteženi pristup i da su zapadne diplomate pokazale aroganciju i nefleksibilnost po ovom pitanju, dodajući da su zapadne diplomate požurile da okrive Rusiju i Kinu nakon što je rezolucija odbačena, ali mogu samo sebe da krive što su pokušali da silom nametnu tako loše zamišljen nacrt kroz Savet bezbednosti. I Kina i Rusija su sprečile prolaz ove provokativne rezolucije, koristeći svoje pravo veta umesto da pomognu u prolazu nekontroverzne rezolucije koja dozvolja prisustvo posmatrača za još 30 dana.

U međuvremenu, poslušni imperijalistički mediji nastavili su sa saopštavanjem gomile neistina, ističući privremeno zauzimanje ključnih tačaka na iračkoj i turskoj strani granice od strane FSA, u brižljivo vođenom imperijalističkom marketinškom triku, pokušavajući da zavaraju ljude kako bi poverovali da se vođstvo Sirije već urušava. Uskoro se pokazalo da je ovo obična iluzija, jer su pobunjenici isterani iz oblasti Damaska zvane Midan i granice su brzo osigurane.

Ono što su ti tetoristički napadi na sirijsko obezbeđenje uspeli da demonstrijaju je, međutim, bio fašistički karakter oružanih marioneta Vašingtona.

Kada je FSA preuzeo kontrolu ključnih tačaka u planinama, piše francuska novinska agencija AFP, zamenik ministra unutrašnjih poslova iračke vlade izjavio je da su FSA kidnapovali sirijskog potpukovnika, odsekli mu ruke i noge i onda pogubili 22 sirijska vojnika pred očima iračkih vojnika.


Hilari Klinton maršira u rat

Ne želim više da stojim skrštenih ruku i gledam dok ovaj ludak u Pragu misli da može jednostavno da maltretira tri i po miliona ljudi. I uopšte ne sumnjam da je strpljenje Nemačke sada konačno iscrpljeno. Jasan sam kada kažem da, iako je karakteristično za naš nemački mentalitet da budemo tolerantni i strpljivi uprkos ponovnih provokacija, dođe trenutak kada je stvarno dovoljno! I sada su konačno Engleska i Francuska postavile jedini mogući zahtev pred Čehoslovačku: da oslobodi nemačku terotoriju i da je prepuste Rajhu. (Adolf Hitler, 1938. godine).

Tako je govorio raniji imperijalistički lider, opravdavajući okupaciju druge zemlje na osnovu zaštite nedužnih civila – i zahvaljujući se britanskom i francuskom imperijalizmu za pomoć u ovom pitanju.

Suzan Rajs, stalni predstavnik SAD je već ponovila ove plemenite stavove u aprilu kada je rekla UN-u da je strpljenje njene zemlje iscrpljeno navodnim neuspehom Damaska da postupa u skladu sa Ananovim planom. A sada, kada Vašington vidi da su svi njegovi napori da sabotira Ananov plan i otme diplomatsku inicijativu od Rusije i Kine propali, Hilari Klinton, američki državni sekretar je bila primorana da se izražava na način koji svakodnevno sve više prerasta u hitlerovski, ističući da Rusija i Kina moraju da plate cenu za njihovo insistiranje na poštovanju međunarodnih zakona.

Pri tome, ulozi su podignuti ne samo za Siriju i Iran, već i za odnose Vašingtona sa Moskvom i Pekingom. Sve provokativnije izjave Klintonove neće brzo biti zaboravljene ni u jednoj od tih prestonica, ili širom sveta, niti mogu biti poreknute. Šta god da se sada desi u Siriji, obrisi budućih, globalnijih konflikata su se izneneda zaoštrili.

Dok Vašington nastavlja da pretenciozno podstiče eskalaciju protiv suverene nacije Sirije u vojnu intervenciju širokih razmera, još očiglednije otkriva svoje agresivne namere na globalnom nivou: ponovna afirmacija američke hegemonske sile, ispoljene preko neprijateljskog opkoljavanja i, konačno, pretnje ratom protiv Rusije i Kine, velikim požarom koji bi ugrozio čitavo čovečanstvo.

Razjarena zbog neuspeha da obezbedi većinu u korist sankcija i vojnih pretnji tokom junske konferencije u Ženevi, Klintonova je upala u žestoko optuživanje upereno protiv onih koji istrajavaju u lojalnosti međunarodno prihvaćenom Ananovom planu.

Pošto nije uspela, u Savetu bezbednosti UN-a pre i kasnije na Ženevskoj konferenciji, da promeni ovaj konsenzus, Klintonova je požurila u Pariz na sastanak takozvanih Prijatelja Sirije da izrazi svoje nezadovoljstvo.

Tamo je ona zastrašivala nervozne delegate, naređujući im da zahtevaju da Rusija i Kina uđu u igru i da podrže legitimne težnje sirijskog naroda, nastavljajući:

Ne mislim da Rusija i Kina uopšte smatraju da one plaćaju bilo koji cenu za stajanje u odbranu Asadovog režima. Jedini način koji će ovo promeniti je ukoliko svaka nacija ovde predstavljena, direktno i urgentno stavi do znanja da će Rusija i Kina platiti cenu, jer one ometaju napredak – napredak ka kriminalnom zbacivanju legitimne vlade Sirije, drugim rečima.

I Rusija i Kina su odgovorile na ovaj nekontrolisani ispad dostojanstveno, bazirajući se radije na međunarodni konsenzus o Ananovom planu umesto da budu ometani klovnovskim ludorijama Prijatelja Sirije – privatnog cirkusa koji je izmislio Sarkozi, i sa Klintonovom kao kolovođom cirkusa, čija je jedina svrha da se predstave kao pseudo-diplomatski paravan za sirijsku kontrarevoluciju.

Genadi Gatilov, ruski zamenik ministra inostranih poslova je komentarisao izjavu Klintonove sledećim rečima:

Ono što nas više od svega brine je to što su takve primedbe usmerene protiv finalnog dokumenta Ženevskih pregovora, čije je usvajanje odobreno uz učešće američkog državnog sekretara.

Liu Veimin, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova odbacio je ispad Klintonove kao potpuno neprihvatljiv, ističući da što se tiče sirijskog problema, fer i konstruktivna pozicija Kine, i njen doprinos u vezi sa diplomatskim naporima, postigli su veliko razumevanje i podršku relevantnih strana u međunarodnoj zajednici. Još je i upozorio da bilo koje reči i postupci koji će oklevetati Kinu i izazvati razdor između Kine i drugih zemalja biće bezuspešni.


Ženevska konferencija

Učesnici Ženevske konferencije stigli su sa veoma različitim programima.

Dok se za Rusiju i Kinu sve zasnivalo na uspešnoj primeni međunarodno dogovorenog Ananovog plana, agresorske države SAD, Britanija i Francuska, vešto delegirane preko njihovih slugu u Turskoj, Kuvajtu i Kataru, tražile su ništa manje do svrgavanja sirijskog šefa države. U međuvremenu, Saudijska Arabija, glavni bankar i snabdevač oružjem pobune, u ime svojih američkih gospodara dozvolila je Kuvajtu i Kataru da zadrže svoja sedišta u Ženevi dok je bila koncentrisana na pokušavanju da zastraši Siriju okupljanjem svojih snaga na njenoj granici.

Uprkos nasilnom ponašanju Hilari Klinton i saradnika, Ženevska sednica nije uspela da isporuči ishod koji su priželjkivali ratni huškači, ograničavajući se na preporuke da Sirija traga uz pomoć obostrane saglasnosti da ustanovi prelaznu vladu. Kao prvi korak, svi su pozvani da se ponovo obavežu na primirje.

Nije očigledno šta u stvari ova preporuka znači u praksi za legitimnu, vladajuću vladu. Nakon svega, Damask se sve vreme borio da održi primirje dok su ga pobunjenici gazili. A što se tiče mogućnosti prelazne vlade to je zaista isključivo stvar za obostranu saglasnost sirijskog naroda.

Neki bi mogli da smatraju da je takva saglasnost bila najbolje iskazana od strane samog sirijskog naroda. To su, pre svega, bili rezultati fabruarskog referenduma o ustavu i majskih parlamentarnih izbora. U svakom slučaju, s obzirom da su gangsteri Slobodne sirijske vojske odbili jasno da podrže bilo koji tranzicioni plan koji ne uključuje zaštitu tampon-zona od strane međunarodne zajednice, humanitarne koridore, vazdušni embargo i naoružavanje pobunjenika i, naravno, svrgavanje predsednika Asada - verovatnoća je ta da svet nikada neće imati šansu da sazna šta bi takvo predloženo političko rešenje moglo da donese.

Istina je da imperijalizam ne želi mir, već umesto toga ohrabruje svoje naoružane sluge da potpaljuju građanski rat. Jasno je da NATO agresori cene UN samo kada mogu da ponude izgled legitimiteta imperijalističkoj politici Anšlusa i blickriga. (Anschluss - naziv za proces pripajanja Austrije u Treći Rajh godine 1938. a u širem smislu predstavlja naziv za svaku sličnu ideju ujedinjenja Nemačke i Austrije pre i posle tih događaja i Blitzkrieg - munjeviti rat).

Kako god mi razumeli poreklo prelazne vlade, realan značaj rezultata Ženevskog skupa je taj da je propalo, do sada drugo, nastojanje SAD-a da zgrabi diplomatsku inicijativu od Rusije i Kine, uz dalje kompromitovanje tvrdnje Vašingtona da deluje u ime međunarodne zajednice, slabljenje ugleda SAD u arapskom svetu i otežavajući im da oforme zajedno novu koaliciju voljnih među sopstvenim imperijalističkim rivalima.

Iako ovo ne znači da rat ne može izbiti, ipak stvara najmanje povoljne okolnosti za uspešno vođenje imperijalističke politike. Samo nekoliko dana nakon neumerene intervencije Klintonove, Kofi Anan je izjavio da je održao nepristrasne i konstrukrivne pregovore sa predsednikom Bašarom el Asadom u Damasku, tokom kojih su dogovorili pristup da okončaju nasilje, koji će podeliti sa pobunjeničkim grupama.

Bi-bi-si je 9. jula objavio da je Anan rekao da je kritika neuspeha međunarodne zajednice da postigne dogovor o političkom rešenju previše fokusirana na Rusiju, koja je bila protiv strane intervencije, navodeći da Rusija ima uticaja, ali ne mislim da će o događajima samo Rusija odlučivati.

Upravo je trgovina oružjem Moskve sa Damaskom ta koja je podstakla gnev Vašingtona. Dok su Saudijska Arabija i Katar otvoreno tražili naoružanje i finansiranje Slobodne sirijske vojske a Turska nudila bazu pobunjeničkim trupama na sirijskoj granici - SAD su zauzele poziciju pružajući takozvanu nesmrtonosnu pomoć poput komunikacije (da ne govorimo o svim prikrivenim podrškama pobunjenicima).

Pažljivo čuvajući poštenu raspodelu krivice između agresora i žrtava, Ananov zaključak da sve te zemlje kažu da one žele mirnodopska rešenja, ali preduzimaju individualne i kolektivne akcije koje sabotiraju samo značenje rezolucije Saveta bezbednosti, više od svega je uvreda za Klintonovu, što dodaje so na ranu već poljuljanom američkom ponosu.


Tražiti izgovor

Ali sa krizom koja pali vatru ispod nogu Amerikanaca, Vašington ne može a da ne istraje u svojoj potrazi za izgovorom da pretvori tajni rat protiv Sirije u otvoren vojni veliki požar. Bolesna propagadna vežba oko masakra u Houli je žestoko neuspela kada je otkriveno da je imperijalističko objašnjenje koje je okrivljavalo vladu - prevara, ne samo od strane nezavisnih istražitelja već, takođe, od strane izvora kao što je nemački Frankfurter alemajne cajtung (Allgemeine Zeitung).

Kada je ovaj trik omanuo u nameri da natera UN da se usaglasi sa ratnim huškanjem Amerike, Vašington je očekivao od svojih predstavnika da osmisle Casus belli (latinski - povod ili razlog za rat, označava čin, uzrok ili akciju koja kao reakciju dovodi do rata). Turska je 22. juna uskočila u pomoć, šaljući špijunski avion u sirijski vazdušni prostor da testira obalsku odbranu i onda kada su ga te odbrambene snage odmah oborile - snažno je negodovala. Na prvi pogled ovo je ličilo na drugu zlatnu šansu da se međunarodna zajednica gurne u otvoreni rat.

Jedini problem je da je tursku verziju događaja - turski avion je brutalno oboren dok je mirno prolazio putem međunarodne vazdušne linije – istog trenutka razotkrio veoma ugledan list Vol Strit Džurnal (Wall Street Journal)! Njegovi novinari su izvestili kako američke obaveštajne službe ukaziju na to da je turski ratni avion, oboren od strane sirijskih sila, najverovatnije pogođen obalskim protivavionskim mitraljezima dok je bio unutar sirijskog vazdušnog prostora, rekli su američki zvaničnici, što predstavlja nalaz koji je bio u skladu sa sirijskom verzijom a u neskladu sa turskom.

Direktno demantujući tursku verziju, visoki američki odbrambeni zvaničnik je rekao:

Nema indikacija koje pokazuju da je avion oboren raketama zemlja-vazduh. (Poljuljana priča Turske o avonu, autori Julian Barnes, Adam Entous and Joe Parkinson, 30. jun 2012.)

Uprkos ponovljenom nasilju na sirijskoj granici, predsednik Asad nastavio je da pokušava da ublaži tenzije, govoreći za turske novine Džumhurijet (Cumhuriyet) da će se sve što je u mogućnosti uraditi kako bi se sprečilo da se situacija pretvori u oružani sukob koji će biti štetan za obe zemlje. Asad je istakao da je upravo bila odluka Ankare da prekine sve vojne i diplomatske komunikacije što je ostavilo Siriju nesigurnom po pitanju porekla ili namera aviona koji se nenajavljen pojavio, dodajući da je avion koristio kodidor koje su koristili izraelski avioni tri puta u prošlosti – saznali smo da je bio turski nakon što smo ga oborili.

Turska je odgovorila na sopstveni trik postavljanjem ručnih bacača i protivavionskih mitraljeza duž granice sa Sirijom, za šta su nesumnjivo dobili zeleno svetlo od Vašingtona.

Ni Vašington ni Ankara neće lako odustati od dobrog izgovora za rat koji im treba.

U istom tekstu Vol strit džornala citirani su američki zvaničnici odbrane kada su govorili da nisu alarmirani koncentracijom turskih snaga na sirijskoj granici, tvrdeći da ovo predstavlja veoma proračunat pristup.

Martin Dempsej, general i predsedavajući Združenog generalštaba američke vojske izjavio je:

Pitao sam ih i oni se ne daju isprovocirati! Iz ovog veštački jednostavnog stava jasno se vidi da Vašington zna šta je u stvari Ankara naumila, s obzirom da Vašington odlučuje o sledećem koraku, koliko god Ankara pokušavala da zavara sebe da može da unapredi sopstvene otomanske ambicije ušuškavajući se iza ratnih planova SAD.

NATO je očekivano osudio sirijski razuman čin samoodbrane – i zapretio nedefinisanim strašnim posledicama ako se takvi postupci ponove. U međuvremenu, turski premijer je bezbrižno najavio otvorenu sremnost Ankare da napadne mete u okviru sirijske granice, ističući da će se svaki vojni element koji se približava Turskoj iz pravca sirijske granice i predstavlja rizik po bezbednosti i opasnosti oceniti kao vojna pretnja i biće tretiran kao vojna meta.

Sa FSA najamnicima, koji uredno prelaze granicu iz Turske u Siriju da pokrenu teroristički napad, ovo podseća na situaciju kada pljačkaš govori svojoj žrtvi da drži ruke iza leđa dok ga on udara po licu.


Majski izbori

U međuvremenu, uprkos svih tragičnih društvenih posledica nametnutih imperijalističkim mešanjem, sirijski narod nastavlja da gura reforme započete pre godinu dana. U februaru, nacionalni referedum prodloženog novog ustava, odobrenog od strane 90 odsto glasača, ustanovio je osnovna pravila za naredne parlamentrane izbore u maju. U skladu sa procesom reforme, novi ustav je smanjio raniju raferencu socijalističkoj partiji Bath (Ba’ath) kao lidera države i društva i otvorio vrata za formiranje novih stranaka, dok god se tim strankama ne upravlja iz inostranstva ili se ne zasnivaju na kontroverznim verskim ili plemenskim osnovama.

Ovaj demokratski izazov opoziciji, otvarajući put političkom pomirenju i reformi svima koji su vezani za svoju domovinu, naišao je na bojkot i teror pobunjenika koji podržavaju imperijalizam, koji su odbili da testiraju svoju podršku među 23 miliona Sirijaca. Umesto toga, oni uzimaju na nišane za ubistva parlamentrane kandidate dok im imperijalistički mediji pomažu, klevetajući kako referendum tako i naredne izbore.

Rezultati izbora su pokazali da podrška vladajućoj koaliciji Nacionalni progresivni front (NPF), koju predvodi tromilionska partija Bath, uključujući unutar nje i dve sirijske komunističke partije i osam drugih partija, ostaje jaka, jasno stavljajući do znanja da se status liderstva partije Bath u stvari ne zasniva na frazi u ustavu već na širokoj podršci naroda sekularnom vođstvu koje teži da prevaziđe sektaške divizije i da promoviše jedinstvo i nezavisnost zemlje.

Takav ishod je najnepoželjniji na Zapadu čija strategija počiva na sposobnosti da gurne Siriju u sektaški sukob, postavljajuči jednu versku grupu protiv druge, da oslabi nacionalno jedinstvo i da otvori put za balkanizaciju...

Novi parlament koji broji 250 poslanika iz 16 različitih regiona, i ismejava tvrdnje da su izbori bili samo vežba rubber stamp-a (eng. pečat; izraz koji se često koristi za zakonodavne institucije bez stvarne moći), samo 41 delegat iz prethodnog parlamenta je ustvari ponovno izabran. Što se tiče ostalih 209 novoizabranih predstavnika, više od 80 je bilo neutralno. Pored toga, postoji zagarantovana, ugrađena većina sedišta za radnike i seljake (kategorija A).

Posebno značajni bili su dobici ostvareni od strane Komunistričke partije Sirije pod vođstvom Amara Bakdaša. CPS(B) je postavila 30 kandidata u 15 izbornih jedinica od kojih su osam izabrani, tri kandidata više nego što je to bilo poslednji put.

Predsednik Asad je napomenuo da je za vreme izbora sirijski narod prenosio ozbiljnu poruku svima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Sirijski narod nije bio uplašen pretnjama od strane terorističkih grupa koje su pokušavale da osujete izbore ili da nas primoraju da otkažemo izbore. Rezultati su pokazali da sirijski narod i dalje podržava kurs reformi koje smo najavili pre oko godinu dana, i da većina podržava ovaj sistem državnosti.


Solidarnost

Upravo je lojalost sirijskih grupa i njihovih lidera, zajedno sa odbijanjem Rusije i Kine da podrže kriminalne namere Zapada, i sve veća nespremnost mnogih trgovinskih rivala Vašingtona da proćerdaju sopstvenu nacionalnu krv i blago u korist Ujka Sema, ta koja je do sada sprečila da se imperijalizam nametne Sirijcima kao što je nametnut Libijcima.

Nikada nije britanskim radnicima bilo hitnije da javno pokažu solidarnost prema ugroženom sirijskom narodu - to dugujemo njima i dugujemo sebi da javno osudimo velike laži koje izjavljuju političari i novinari iz dana u dan, i da osramotimo one koji sebe nazivaju antiratnim aktivistima a ipak se udružuju u kampanju mržnje protiv predsednika Asada i zemlje koju on vodi.

Moramo da stanemo uz našu braću u inostranstvu i da pruživo svu moguću podršku sirijskom narodu u njihovom času opasnosti. Uništavanje nezavisne Sirije predstavljaće žestok udarac ne samo za sirijski i arapski narod već i za celo progresivno čovečanstvo i zbog toga se moramo odupreti svim sredstvima koja su nam na raspolaganju.

Marks je davno dokazao da su interesi radnika i kapitalista dijametralno suprotni. Ako britanski imperijalizam dobije snagu i moć od teritorija kojima ovladava, osvajanjem populacije i kontrolom sirovina i tržišta širom sveta, očigledno slabi sposobnost britanskih radnika da se odupru nepravdi istih imperijalista kod kuće. Ta sposobnost odupiranja nepravdi slabi svaki put kada se uništi neki protivnik imperijalizma.

Komunisti i antiimperijalisti moraju da iskoriste ovu poruku jasno u antiratnom pokretu: ratovi vođeni od strane britanske prestoniice nisu u našem interesu a imperijalistički zločini počinjeni u inostranstvu usmereni su, takođe, i na nas. Odavno je već vreme za britanske sindikate da zauzmu stav kolektivnog odbijanja saradnje sa britanskim kriminalnim ratom zarad profita. Odavno je vreme za britanske radnike da odbiju da imaju bilo koju ulogu u transportu materijala, pravljenju municije, usmeravanju oružja ili emitovanju imperijalističkih ratnohuškačkih, propagandnih laži.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak