Турци (се) купе у Србље на Зету

 Међутим, та ситуација у којој је новинра и домаћин прекорачио све мјере и границе лошег васпитања, навела ме је да укажем на један велики проблем. Наиме, желио бих да поставим питање: Ко би знао одговор? Српска историјска наука, она врхунска, одвећ је затворена у протективни прстен Београдског Универзитета и Академије из којега се ни мрвице не бацају народу који је опустошен укупном трагедијом 20. вијека. У Црној Гори, најдубљем културно-политичком изолату динарског система, догодила се револуционарна мијена која је разорила традицијске вриједности и која је свој директни продужетак изнашла у националном расколу 1998-2006. године. У Црној Гори јавили су се бројни писци који не носе одлике изворних истраживача, већ компилатора, који су на популарном дјелу покојне госпође Олге Луковић-Пјановић, градили тезу о етничкој самосвојности Црногораца који су четрдесетак година прије Срба (око 600. године), у уредном поретку, стигли у данашњу домовину. Ван сваке је сумње да је овај несретни наш народ у вријеме расплета државне кризе деведесетих година требао пуну мјеру стабилности и међусобног разумјевања како би се што потпуније свезао у цјелину, јер цјелина генетички јесте. Од распарчавања нико никада неће имати среће.

Овом приликом, желио бих да читаоцима уваженог портала пружим транслитерацију дубровачког староћириличног документа који представља писмо Дубровачке републике знаменитом вејводи Радичу којим га, поред осталог, обавјештава о намјерама Турака. Писмо је настало у Дубровнику 1399. године, дакле, прије првог помена имена области Црна Гора. У то вријеме још се није могао видјети крај независне Босне. Као што је познато Херцеговина Косача, која ће се прозвати по титули Сандаљевога синовца Стефана, пашће коначно падом Новога у зиму 1481/82. године. Дубровчани, који су одлично познавали прилике у околини, јавили су Радичу о поступцима извјесног Радоње, а онда додали како се Турци спремају (војно) у Србље на Зету.

 Вјерујем да овако пружен документ може представљати прилог питању етничке припадности живља овог простора путем визуре знаменитог Дубровника. Иначе, у Дубровнику бијаше уобичајено да се Србљи називају Власима, а жене им Влахушама или чак Готкињама. О термину "Влах" писао је јасно и необориво г. Грујић и други признати научници. Клупко народа формирано послије 7. вијека у сусрету Словена и романофоних Влаха, хомогенизовано је временом путем инструмената снажније групе и оно је своја темељна опредјељења изразила путем припадности вјери православној, апостолској и светоконстантиновској.

Дубровник, 3. октобар 1399.

 Почтеному, а нам много љубимому пријатељу војеводи Радичу од владуштаго града Дубровника кнеза и од все опкине много срд(а)чно поздрављеније. Писаније твоје љубве примисмо по вашем слузи. И што наам ваша љубав уписа и по њем поручи о всем добри разумјесмо. А што ваша љубав пише за Радоњу, наш почтени пријатељу, тој је видомо всему свијету а и твојој љубви, јер је Дубровник слободно мјесто свакому члов(е)ку И тко годи буде питати правде прид нас, ми се не моремо од правде дијелити. А јер на Радоњу јест много људи који се на њега туже. Дошад Радоња у град, а они га буду питати прид нас потрибно је да одговора. Ако прав остане добри, ако ли крив, ми се од правде не моремо дијелити. Потрибно је наам всакому своју правдати. А што нам говори на ријеч ваш слуга од замјени од земље наш срд(а)чни пријатељу, ми смо до воље писали и говорили г(о)с(поди)ну краљу. И (ј)ошт од наше стране все што будемо моки говорити и (ј)ошт писат некјемо се поштедити. А о гласовијех имамо за гласе јер се Турци купе у Србље на Зету и другојде да не вјемо кудје. Тези за с(а)ди гласове имамо. Ако које напријед узимамо, хокјемо твојеј љубви уписати. А и вашу м(и)л(о)ст молимо, ако ви које гласове узимате да буди та м(и)л(о)ст да и нам видјет.