Prevare sa onlajn poslovima

"Lažne ponude za posao u inostranstvu, koje se mogu naći na internetu, predstavljaju jednu novu vrstu prevare. Trenutno postoji veliki broj Španaca koji traže niskokvalifikovane poslove u inostranstvu - u hotelima, kafićima i slično. Ponekad oni stupaju u direktan kontakt sa poslodavcem koji im kažu da su dobili posao. Lažni poslodavac obično pita kandidata pitanja lične prirode pretvarajući se da ima želju da mu pomogne da što pre dobije sve što je potrebno za rad u toj zemlji. Na ovaj način, lažni poslodavac stiče poverenje. Nakon sticanja poverenja kandidata, poslodavac mu traži da pokrije sve troškove oko vađenja papira - što može da košta i do 700 evra, mada se dešava i da poslodavac zahteva da sve bude isplaćeno u funtama ili dolarima. Kada kandidat uplati novac na račun poslodavca, ovome se gubi svaki trag."

Ovo je samo jedan od primera koje Francisko Rodrigez, šef Odeljenja za borbu protiv IT kriminala španske državne policije u Granadi, navodi kada ga pitaju o porastu broja lažnih ponuda za posao na internetu. Po njegovom mišljenju, broj lažnih ponuda za posao putem interneta povećao se od početka ekonomske krize. Više od 4.700.000 nezaposlenih, od kojih 14% bez posla više od tri godine, predstavljalju laku metu za prevarante." To su lažne ponude koje zloupotrebljavaju ljudsku slabost", tvrdi on.

Prema poslednjem izveštaju INTECO- a (poslednja tri meseca 2011. godine), 22,3% internet korisnika tvrdi da su primili lažne ponude za posao. Državni institut za komunikacione tehnologije sumnja da postoji direktna veza između ekonomske krize i velikog broja različitih lažnih ponuda za posao na koje nailazimo svakog dana na internetu i u našem inboksu. Međutim, institut takođe upozorava da postoje različiti periodi u godini kada broj lažnih ponuda dobija svoj vrhunac, kao na primer tokom leta, kada se broj ponuda za privremene poslove inače povećava.

Budite obazrivi

Jedan od najnovijih oblika prevare, koji je otkrio Francisko Rodrigez i njegov tim, jeste lažni intervju putem telefona. "Prevaranti obično postave oglas za nekakav niskokvalifikovani posao. Ljudima koji pošalju svoju biografiju saopšti se da su ušli u uži izbor i pozove se jedan broj radi razgovora za posao. Taj telefonski broj obično ima posebne i veoma visoke tarife tako da je svaki minut razgovora preskup. Razgovor se obično oduži tako da kandidat potroši dosta vremena i novca. Na kraju, naravno, ne postoji nijedno slobodno radno mesto."

Na ovaj način osobe koja traže posao potroše dosta novca. Međutim, ponekad mogu da se upetljaju i u ilegalne aktivnosti poput pranja novca.

Poslovi koji su u ponudi mogu biti i oni koju podrazumevaju rad od kuće, kao i prodaju skupih proizvoda (TV ekrana, najsavremenijih kompjutera) putem sajtova za rasprodaje i aukcije. Osoba koja traži posao mora da prebaci novac zarađen na rasprodaji na račun firme a mali procenat da zadrže za sebe kao svoju zaradu. "U stvarnosti, posrednik (osoba koja traži posao) je osoba koja ima ulogu "mazge za prenos novca (money mule)" koja vrši transfer novca sa računa nepostojećih kupaca na račun nepostojeće kompanije", saopštavaju predstavnici INTECO- a. "Prodata roba se nikada ne isporuči kupcu, ali dolazi do transfera novca na posrednikov bankovni račun."

Saveti

Šef Odeljenja za borbu protiv IT kriminala španske državne policije preporučuje da budemo obazrivi. Rodrigez savetuje internet korisnike da ne šalju niti prihvataju bilo kakve isplate od ljudi koje ne poznaju, niti da plaćaju išta da bi se zaposlili. "Nema nikakve logike da osoba koja traži posao išta plaća budućem poslodavcu da bi dobila posao." Ljudi bi trebalo da budu nepoverljivi prema oglasima koji nude visoko plaćene poslove, pogotovu u ovo vreme velike ekonomske krize.

Ovo takođe znači da treba da budemo obazrivi koje informacije postavljamo na sajtove za zapošljavanje i sajtove društvenih mreža, kao i kome šaljemo svoj CV. Na kraju, zbog ovih lažnih poslovnih ponuda, ne gubite samo novac. INTECO podseća internet korisnike da je najveća opasnost zapravo gubitak svake privatnosti. Oni savetuju da ne odgovaramo na lažne mejlove da bismo izbegli narušavanje sopstvene privatnosti i da takve mejlove "spemujemo".

Legitimne kompanije će uvek kandidate za posao uputiti na sigurne sajtove gde mogu da postave i ažuriraju svoje lične podatke - na primer, ovo se sve može proveriti posmatrannjem URL-a, korisnici uvek treba da traže https prefiks umesto http na stranicama gde nameravaju da unesu svoje šifre ili broj bankovnog računa.

Državni institut za komunikacionu tehnologiju savetuje "da je najbolje sredstvo za zaštitu od prevara zapravo zdrav razum i opreznost pri korišćenju interneta".