A posle Olimpijade - stroga štednja

Britanski premijer Dejvid Kameron je već upozorio da bi stroge mere štednje, koje su prvobitno planirane da traju pet godina, mogle da potraju do 2020.

Ovogodišnje Olimpijske igre, obodrile su nacionalni duh, ali britanska vlada nema mnogo alkternativa politici stroge štenje koja može potrajati do kraja ove decenije.

Apojedini ekonomisti smatraju da će biti potrebne još radikalnije mere.

"Olimpijske igre su prilično uspele da prikriju činjenicu da smo na ivici depresije", izjavio je predavač političkih nauka na Univerzitetu Hal Sajmon Li i dodao da će političari, u slučaju da ekonomija doživi slobodan pad, učiniti znatno radikalnije stvari u nacionalnom interesu.

Nekoliko ekonomista deli mišljenje Lija da će Britanija skliznuti u depresiju, sličnu onoj iz 30-ih godina prošlog veka. Biće, uz to, potrebne godine da se iscele ekonomski ožiljci kao posledica svetske finansijske krize, previranja u evrozoni i mera za kresanje ogromnog budžetskog deficita.

"Za razliku od olimpijaca koji su nas oduševljavali proteklih dana, naša ekonomija još nije dostigla punu fizičku spremnost", izjavio je guverner Banke Engleske Mervin King.

"Oporavak i ponovno uravnoteženje naše ekonomije biće dug i spor proces", rekao je on i upozorio da će Britaniji biti potrebno bar još dve godine samo da se vrati na nivoe ekonomskog proizvoda koje je imala do udara finansijske krize pre četiri godine.

Mnogi u Britaniji veruju da će neki tabui morati da budu srušeni da bi se sredili britanski problemi, prenela je agencija Rojters.

Za Banku Engleske, koja je već ulila ogromne sume novca u finansijski sistem zemlje putem kupovine vladinih obveznica od komercijalnih banaka, to bi moglo da znači kupovinu zajmova od kreditnih institucija, dok bi za vladu to moglo da predstavlja uvođenje mera, kao što je potpuna nacionalizacija Rojal benk of Skotland.

Ministar finansija te zemlje Džordž Ozborn, pokrenuo je čitav niz mera radi podsticanja kreditiranja i investiranja u infrastrukturu bez direktnog trošenja novca poreskih obveznika.

Britanska ekonomija je tokom poslednjih devet meseci slabila i sada je bruto domaći proizvod (BDP) 4,5 odsto manji nego pre krize. Vladin dug je znatno iznad hiljadu milijardi funti, s izgledima da naraste na iznad 90 odsto BDP, čak i uz stroge mere štednje.

Mnogi Britanci su doživeli najveći pad životnog standarda od mračnih 70-ih godina prošlog veka.

Pad vrednosti britanske funte za 20 odsto od 2007, povećanje poreza na zarade i rastući troškovi za sirovine i naftu podigli su potrošačke cene i "pojeli" oskudan porast plata, čime su najviše pogođeni siromašni građani Britanije.

Kriza je najviše pogodila mlade, među kojima je nezaposlenost skočila iznad 20 odsto.

Britanci takođe moraju da više štede za period posle odlaska u penziju, a sve to čini da je malo verovatan povratak na pretkrizne nivoe potrošnje.

Mnogo diskusija u Britaniji sada se vodi oko, kako ekonomisti ocenjuju, nefunkcionalnog bankarskog sistama.

Britanski bankari su navukli na sebe gnev javnosti otkako su poreski obveznici morali da spasavaju nekoliko velikih banaka. Niz skandala i ogromne isplate bonusa samo su pogoršali stvari, a kako banke nastoje da srede svoje finansije, postale su znatno restriktivnije nego pre krize.

Banka Engleske je zajedno s vladom pokrenula program, vredan 80 milijardi funti, za sniženje troškova finansiranja banaka ukoliko one nastave da odobravaju kredite, ali su u pripremi još radikalnija rešenja.

Pojedini članovi vlade, kao što je član kabineta iz redova liberalnih demokrata Vins Kejbl, zalaže se za potpunu nacionalizaciju Rojal benk of Skotland, koja je već više od 80 odsto u državnom vlasništvu, radi formiranja poslovne banke koja bi pozajmlivala malom biznisu, postradalom u recesiji.

Ozbornov cilj je, međutim, da ta banka bude ponovo vraćena u privatno vlasništvo.

Adam Posen, spoljni član Komiteta za monetarnu politiku u centralnoj banci, pozvao je guvernera Kinga da prestane da se protivi kupovini aktiva, kao što su zajmovi i hipotekarni krediti, direktno od banaka kako bi se odblokiralo kreditiranje.

Britanci su veoma osetljivi na krizu u evrozoni, s obzirom da polovina britanskog izvoza odlazi u članice tog monetarnog bloka i da su britanske banke veoma izložene evrozoni.

"Ukoliko evrozona propadne, britanske banke će biti u velikim teškoćama", ukazao je ekonomista grupacije ING Džejms Najtli i dodao da je to ono zbog čega britranske kompanije, koje imaju veliku količinu gotovine, ne žele da ulažu kada je poverenje tako nisko, a rizici iz evrozone tako veliki.