Koliko poskupi roba do kupca?
|
Pitanje koje se može čuti u svakoj porodici, kod svakog pojednica u Srbiji je: Da li hrana, na koju odu čitava mesečna primanja, mora da bude toliko skupa?
Opravdani razlozi nisu jedini koji utiču na cene. Dok stigne do kupca, namirnica promeni "šest ruku", a svaka uzima "deo kolača".
A nestabilno ekonomsko tržište, kakvo je u našoj zemlji, ide u prilog špekulantima, koji lako nađu način da zarade.
Ceh, kao i uvek, plaćaju potrošači. Međutim, ne mora uvek da bude tako.
Naime, rezultati istraživanja agencije ATKerni, prema kome postoje dva
najčešće načina da se reaguje na povećanje cena robe ili primiti udarac
ili preneti dalje povećanja cena do prodavca i na kraju potrošača.
"Nijedna od ovih opcija ne obećava. Ukoliko primite udarac, marže padaju, a ako prenesete povećanje na potrošača, pada prodaja.
Ovo istraživanje je pokazalo da bi trebalo pronaći direktan izvoz
snabdevanja i jeftinije dobavljače. Kada smo na izvoru robe, manje smo
osetljivi na uticaj velikih trgovaca poljoprivrednih prooizvoda", kažu u
ovoj agenciji.
Jedan od saveta proizvođačima je da promene
veličinu paketa, a ne visinu cene. Tako su u Americi pojedini
proizvođači pokušali da zaobiđu poskupljenja, a isti recept koriste i
srpski konditori.
"Sirovi materijali čine samo deo ukupnog
troška, dok transport, konverzija i opšti režijski troškovi čine
značajan deo. I fiksne cene u ugovorima trgovaca sa proizvođačima hrane i
pića su kontraproduktivni. Trgovci u maloprodaji će se ponašati više
kao restorani, uz stalno menjanje visine cene koje odražavaju promene u
određivanju cena", kaže za Novosti direktor te agencije Zlatko Bazianec.