Kako da izbegnemo "grčki scenario"?

"Nova Vlada Srbije od prethodne je nasledila takve probleme i može se reći da se nalazimo, ne na dnu, nego duboko pod zemljom i trebaće joj od godinu i po do dve samo da se vratimo na površinu, pa tek onda može da se krene u razvoj", izjavio je ekonomista Saša Đogović.

Prema njegovim rečima, situacija u Srbiji je neodrživa i nalazimo se u grčkom scenariju nižeg intenziteta pa su hitno potrebni reforma, restrukturiranje i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, profesionalizacija menadžmenta, ukidanje selektivnih subvencija, giljotina propisa, progresivno oporezivanje imovine, efikasno zakondavstvo...

Đogović je istakao da je potrebno da predstavnici nove vlade kažu narodu u kakvoj je situaciji zemlja i da će morati da se sprovedu bolni rezovi, što je trebalo uraditi još pre četiri godine, kada je bilo manje administracije, a više para u budžetu.

Generalni državni revizor Radoslav Sretenović rekao je da je Državna revizorska institucija (DRI) započela 23. jula reviziju javnog duga Srbije i da se očekuje da će do kraja septembra imati konkretne podatke i obavestiti javnost o stepenu zaduženosti Srbije.

Fisklani savet je još krajem maja upozorio da bi Srbija već u ovoj godini mogla da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere.

Kandidat za ministra finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao je pre nekoliko dana da će država već u prvih nekoliko meseci morati da se zadužuje.

Tu informaciju istog dana demonatovalo je u saopštenju Ministarstvo finansija.

Zaduživanje države za tekuću javnu potrošnju je loše, ali u trenutnoj situaciji je neizbežno, smatraju ekonomski eksperti uz ocenu da bi posle uravnoteženja budžeta nova zaduživanja trebala da idu u investicije, a ne za isplatu plata i penzija.

Ekonomista Ljubomir Madžar, ocenio je da nova vlast neće moći da izbegne novo zaduživanje i da će "morati iz petnih žila da se potrudi da nađe neke kredite", ali je mišljenja da stanje javnih finansija nije toliko loše da bi bilo ugroženo isplaćivanje penzija i plata u javnom sektoru.

Madžar, međutim, napominje da bi upravo zato trebalo odmah pristupiti radikalnim i energičnim merama, kao što je predložio Fiskalni savet.

Te mere podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, dodatno rezanje rashoda, vraćanje modela fiskalne decentralizacije na staro pre izmena zakona, ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova...

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je malo realna mogućnost da se deo ruskog kredita namenjenog za rekonstrukciju Srpskih železnica preusmeri za podršku budžetu Srbije, ali da je moguće da Rusija odobri neki drugi zajam za tu namenu.

Direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu Danilo Šuković rekao je da je Srbija, za razliku od drugih zemlja, koje su pogođene samo svetskom ekonomskom krizom, u posebno teškom položaju, jer je zastala sa unutrašnjim reformama.

U poslednjih 10 godina neophodne reforme su ili kasnile, ili u nekim oblastima, kao što je javni sektor, uopšte nisu sprovedene, korupcija je visoka, postoje propusti u privatizaciji, realni sektor je u potpunosti upropašćen, a nemamo ni potrebnih kadrova, smatra Šuković.

On je dodao da je sve moglo da se ublaži dok je postojao priliv stranog kapitala, bilo od privatizacije ili stranih investitora, ali kako je kriza presekla te tokove, ostali smo na čistini, izloženi i unutrašnjim i spoljnim slabostima.