Rupu u budžetu kopao i Dinkić
|
Čuvenih sedam odsto deficita posledica je pristanka DS na ucenu URS-a da se povećaju primanja gradova i opština – ocenjuje Miroslav Zdravković
Već drugi put u poslednjih nekoliko nedelja Mlađan Dinkić, lider URS-a, upozorio je kako je stanje u budžetu katastrofalno i kako do kraja godine možda neće biti para za plate i penzije. Razlika je u tome što je sada Dinkić to izjavio kao kandidat za ministra finansija. Da nasledniku Mirka Cvetkovića neće biti lako, pa čak i da čarobnjak Hari Poter sedne u tu fotelju, ekonomska javnost ponavlja već duže vreme. Ali glasnija upozorenja krenula su upravo pre godinu dana kada je u parlament stigao Dinkićev paket decentralizacije koji je, prema tadašnjim procenama Fiskalnog saveta i Međunarodnog monetarnog fonda, napravio manjak u centralnoj kasi oko 40 milijardi dinara.
– Još ne razumemo zašto se s predlogom decentralizacije žuri po svaku cenu ako postoji prevelik rizik – upozoravao je srpske parlamentarce Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, uoči usvajanja ovog propisa.
Uprkos tome vladajuća većina je požurila da usvoji Zakon o finansiranju lokalnih samouprava kojim 80 odsto, umesto dotadašnjih 40 odsto, prihoda od poreza na zarade ostaje opštinama i gradovima. Analizirajući junske podatke o izvršenju budžeta, Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija uočio je da je smanjena naplata poreza na dohodak građana za 17,8 milijardi dinara. To prema njegovoj proceni čini čak trećinu ukupnog deficita u prvoj polovini ove godine. Ostale dve trećine, smatra naš sagovornik, posledica su povećane potrošnje pred izbore.
– Znači, čuvenih sedam odsto deficita u BDP-u, koji članovi URS-a i nove vlade pominju kao argument za loše vođenje finansija Demokratske stranke, posledica je pristanka DS na ucenu URS-a da se povećaju primanja gradova i opština od oktobra prošle godine, a u kojima najveću korist imaju Beograd i Novi Sad u kojima DS ima većinu poslanika – zaključio je Zdravković.
Po njemu, tri su stvari bile ključne za razaranje javnih finansija: manji prihodi od poreza na dohodak građana za 17,8 milijardi dinara, veći izdaci za subvencije za 16,7 milijardi dinara i za zarade u javnom sektoru za 13 milijardi dinara.