115 оверених виза за ОИ
– У години када славимо век од првог учешћа Србије на Олимпијским играма, моја прогноза је да ћемо се из Лондона сигурно вратити срећнији и задовољнији него што смо то икада били раније – каже Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије, који је и сам 1996. године у Атланти (САД) био учесник Олимпијаде. Тада се као југословенски кошаркашки репрезентативац домогао сребрне медаље. – До данас смо укупно освојили 98 олимпијских одличја и готово је сигурно да се на томе нећемо зауставити. Напротив. Убеђен сам да ће тај број олимпијских трофеја сада увелико бити премашен. Верујем да нам се у Лондону смеши бар десет или једанаест медаља. С моје позиције било би неумесно да поименице набрајам оне за које мислим да ће се окитити олимпијским златом, сребром или бронзом. Међутим, ако баш инсистирате, онда ћу само навести да ће се по два одличја наћи око врата српских тенисера, пливача и стрелаца, док ће по једно красити витрине ватерполиста, атлетичара, веслача, кајакаша и теквондиста!
Жал за кошаркашима
Први човек нашег олимпијског покрета не пропушта прилику да истакне да је велика част за сваког спортисту да представља своју земљу на Олимпијади. За све учеснике је то, у ствари, огромно признање.
– Искрено, мени је као председнику Олимпијског комитета Србије било најважније да су сви наши спортисти са испуњеном нормом сјајно одрадили припреме за предстојеће такмичење – наводи Владе Дивац. – Зато, нека сви они прво уживају у Лондону и надмећу се без икаквог притиска, па ће и медаље у неком свом очекиваном редоследу наићи.
Не без поноса наш саговорник подсећа како ће нас на лондонској Олимпијади, у такмичарском смислу, бројчано бити знатно више него што је то случај са земљама у нашем окружењу. Чак 115 српских спортиста је оверило олимпијску визу и надметаће се у 15 дисциплина, што је заиста фантастичан број. Масовније учешће смо забележили само 1984. године на Олимпијским играма у Лос Анђелесу – 140 такмичара у 16 спортских категорија и 18 освојених одличја. Али, тада смо се звали – Југославија! Међутим, ако у вези са овим играма код председника нашег Олимпијског комитета постоји нека врста жала, онда се она извесно односи на српску кошаркашку селекцију, зар не?
– Тим питањем ми у правом смислу те речи „стајете на муку” – одговара у свом стилу Владе Дивац. – Не зато што је моја каријера везана за кошарку већ зато што у том спорту имамо лепу олимпијску традицију. На моју велику жалост, а верујем и свих оних којима је стало до српске кошарке, по други пут узастопно изостајемо са олимпијског турнира. Последњу медаљу, и то сребрну, узели смо давно, пре шеснаест година, у Лос Анђелесу, када сам и сам носио репрезентативни дрес. Иначе, када су кошаркаши били учесници олимпијских игара, увек су имали значајну улогу. Судећи по квалитету, нама је и сада било место у Лондону, али се наша селекција кроз Европско првенство за то није изборила.
Ноле барјактар
Србија ће на Олимпијским играма у Лондону, као самостална земља, учествовати по трећи пут. На најпрестижнијем и најмасовнијем спортском такмичењу на свету дебитовали смо 1912. године у Стокхолму. У Пекингу, 2008. године, наступили смо други пут. Тада нас је обрадовао пливач Милорад Чавић сребрном медаљом на 100 метара делфин, што је уједно била и прва медаља за Србију уопште, док су „бронзани” били ватерполисти и тенисер Новак Ђоковић. Ноле ће, иначе, у Лондону на церемонији отварања Олимпијаде носити нашу заставу.
– Већа почаст заиста није могла да ми припадне и зато не кријем одушевљење што је баш на мене пао избор да испред свих других наших спортиста унесем српску заставу на Олимпијски стадион – одушевљен је Новак Ђоковић. – Што се самог тениског такмичења тиче, оно ће се одржати на теренима Вимблдона, где се иначе одржава трећи грен-слем сезоне. Ове године нисам успео да га освојим, па ће ми зато Олимпијада која следи бити у неку руку поправни. Прошли пут сам у Пекингу био „бронзани”, а сада је ред за степеницу више.
![]() |
|
| Лондон ће угостити 10.500 такмичара из 204 земље света (клик за увећање) |
|
– Некако сам навикао да нарушавам логику и оно што се коси са теоријом – тврди 41-годишњи Драгутин Топић. – У свим спортским уџбеницима је забележено како се протоком времена губи на брзини и експлозивности. Када сам још једном испунио олимпијску норму, нашао сам се мало у чуду, јер то уопште нисам планирао. Али, када сам већ то учинио, зашто да не? А како ствари стоје, ни Бразил за четири године није далеко?!?
Реално, на овој Олимпијади од Топића не треба очекивати неко чудо, што већ није случај са бацачем кугле Асмиром Колашинцем и Емиром Бекрићем, тркачем на 400 метара са препонама. Обојица су нас недавно обрадовали медаљама на Европском првенству.
Када је о атлетичаркама реч, добре резултате вреди очекивати од Оливере Јефтић (маратон) и Иване Шпановић (скок удаљ), мада може пријатно да изненади и Татјана Јелача (бацање копља).
– Када четири године подредиш одласку на Олимпијаду, онда је бесмислено не настојати да дођеш до одличја – изричита је Ивана Шпановић.
У веслању и кајаку такође можемо до медаље. Двојац и четверац без кормилара јесу наши адути, али су кајакаши прича за себе. У Пекингу их уопште није било, али ће их зато и те како бити у Лондону. Њих чак – дванаест!
– Оптимиста сам пред ове игре, мада бих пред самим собом био непоштен када бих унапред обећавао сигурно освајање одличја – каже кајакаш Марко Новаковић, који ће нас представљати у дисциплини К-1 200. – Међутим, имам неки осећај да ће до медаље доћи наш четверац К-4 на 1.000 метара.
Против Фелпса и штоперице
За пливача Милорада Чавића се тврди да је као рођен за велика такмичења. Олимпијада је свакако оно највеће, па се зато од њега и сада очекује највише! Поготово у трци на 100 метара делфин, која је као створена за њега. Он се не изјашњава превише пред одлазак у Лондон, али такав је Чавић увек пред „буру” у базену, где ће му опет највећи ривал бити амерички пливач Мајкл Фелпс. Наш шампион га је на поменутој дистанци већ „тукао”, али је тада штоперица, што је касније доказано, за једну стотинку – оманула! У Лондону ваљда неће. Чавић предводи нашу осмочлану пливачку екипу, у којој пре свих, осим наравно њега, шансу за олимпијско одличје има Нађа Хигл (200 метара прсно), док Чаба Силађи (100 метара прсно) и Велимир Стјепановић (200 метара делфин) могу да очекују пласман у финалним тркама, у којима је такође баш све могуће.
– У индивидуалним спортовима најбољи резултати се постижу између 25. и 27. године, а мени је баш 25, што значи да сада, можда, могу највише да пружим – каже Нађа Хигл. – Нема дилеме да ће ове игре за све нас који бранимо боје Србије у пливању бити најважније такмичење. За некога можда и круна каријере. Свакоме је, па и мени, сан олимпијски трофеј.
![]() |
|
| Ноле ће унети нашу заставу на Олимпијски стадион (клик за увећање) |
|
– Конкуренција је заиста велика, али сам ја пуна самопоуздања, што на крају у нијансама може да одлучи о медаљи – износи своје мишљење Ивана Максимовић. Иначе, Иванин отац Горан окитио се златним одличјем на играма у Сеулу, 1988. године. – Јаснино присуство у тиму је од непроцењиве вредности. Она је сјајна особа, о чијим спортским вредностима не треба много трошити речи.
Када је реч о мушкарцима, чини се да су сва тројица српских стрелаца у стању да „упуцају” олимпијски трофеј – Дамир Микец (10 м ваздушни пиштољ), затим Немања Миросављев (50 м пушка тростав), а поготово Андрија Златић (50 м пиштољ).
У Лондон путују и ватерполисти, рукометаши, одбојкаши, одбојкашице, шест наших најбољих тенисера (Ђоковић, Зимоњић, Троицки, Типсаревић, Јелена Јанковић и Ана Ивановић), стонотенисери Александар Каракашевић и Марко Јевтовић. Затим бициклисти Иван Стевић и Габор Каса, боксер у средњотешкој категорији Александар Дреновак, рвач Александар Максимовић (66 кг), такмичари у теквонду Дамир Фејзић (до 68 кг), Драгана Гладовић (до 57 кг) и Милица Мандић (+ 67 кг), и џудиста Дмитри Герасименко (– 90 кг). Поред тенисера, чини се да су ватерполисти и теквондисти у овом друштву наших олимпијаца можда најближи одличјима.
– Поносан сам што ћу да предводим наше спортисте у свом мандату председника Олимпијског комитета Србије – каже на крају Владе Дивац. – Они нису само фантастични такмичари већ су и изванредни људи, па ми је ова јединствена улога у њиховим каријерама тим дража. Такође ми је драго да су они, а не ја, данас у првом плану! Они су на насловним странама и у жижи не само наше спортске јавности. Они су већ постали национални хероји самом чињеницом да су се изборили за одлазак на Олимпијаду. Све остало ће само по себи доћи у свој природни и спортски ред.
Отварање и затварање
Церемонија свечаног отварања предвиђена је да се одржи 27. јула, уз презентацију земље домаћина и дефиле свих учесника ових Олимпијских игара. Церемонија свечаног затварања игара предвиђена је за 12. август, уз предају Олимпијског пламена домаћину наредних игара (Рио де Жанеиру, Бразил, 2016. године).
Укупно 26 спортова
Овогодишње Олимпијске игре одржаће се на спортским теренима (хале, дворане, базени и сл.) у оквиру Олимпијског села у Лондону, али и на појединим местима изван самог града, уз учешће око 10.500 такмичара из 204 земље. Они ће се надметати у 26 спортова, односно 29 спортских дисциплина и то у стрељаштву, стреличарству, атлетици, кошарци, одбојци на песку, одбојци, боксу, кануу, вожњи бициклом, роњењу, коњичким спортовима, мачевању, фудбалу, гимнастици, рукомету, хокеју на трави, џудоу, модерном петобоју, веслању, једрењу, пливању, синхроном пливању, стоном тенису, тенису, теквонду, триатлону, ватерполу, дизању тегова и рвању.
За Лондон ће ово бити трећи пут да је домаћин Олимпијских игара. Претходни пут је то био 1908. и 1948. године.





