SMRT i sahrane su oduvek bile dobar i unosan posao. Posebno ako je agencija koja se bavi ovim poslom "dobro obaveštena" te može pre konkurencije da stigne do ožalošćene porodice i ponudi joj svoje poprilično paprene usluge.
Problem neformalnih veza između privatnih agencija i pojedinih pripadnika zdravstvene službe grada Beograda postoji već petnaestak godina. Ove firme često nemaju ni cenovnik po kome nude svoje usluge, mnoge to rade i odokativno, ali ono što je posebno opasno, nemaju ni minimalne uslove za čuvanje tela pokojnika niti svoje prostorije za rad. Mnogi nemaju ni tehničke uslove a ne zadovoljavaju ni standarde da bi se bavile ovim poslom. Tela sa preminulima se drže čak i po šupama ili budžacima!?
- Kad sada razmislim, možda telo svog oca ne bih tek tako prepustio privatniku. Istina, njegovo ime sam dobio po preporuci prijatelja. Telo oca smo zajedno stavili u sanduk i izneli u automobil. Gde je posle prenoćio, to ne znam. Kazali su mi da su ga preneli u hladnjaču i kasnije u kapelu - priča nam Bratislav S. - Kasnije su na računu bile i stavke iznošenja tela iz kuće i prevoz, ali nisam se bunio.
Poslednji slučaj kada se jednoj starijoj Beograđanki odmah nakon smrti na vratima pojavio radnik jedne od agencija i ponudio svoje usluge, bacio je sumnju da je neko dojavio gde je pokojnik. Da nešto ne štima pokazao je i račun od skoro 100.000 dinara za usluge agencije. A pošto je ugovor potpisala, ova Beograđanka je na kraju sve to i platila.
U gradu je registrovano čak 70 agencija, za mnoge se ne zna ni kako, ni šta rade. A uzmimaju profit od preko 50 odsto usluga oko sahrane. Ukop tela na deset gradskih grobalja, obavlja samo JKP "Pogrebne usluge".
- Koristi od dojave smrti privatnicima imaju samo oni koji rade u zdravstvenim ustanovama, koji znaju ko je preminuo. Tako se desilo da ljudi za sahranu plate po pet, šest puta višu cenu nego što je to normalno - rekao je mr Dragan Baltovski, direktor JKP "Pogrebne usluge". - Po nekim našim saznanjima te tarife za nabacivanje posla privatnim agencijama kreću se između 150 i 250 evra, za usmeravanje porodice preminulog ka privatnoj agenciji. To funkcioniše godinama, pa se i dešava da neko naplati skoro sto hiljada dinara a da je cena kod nas 19.000. Građani su tada u stanju šoka što koriste razni mešetari kako bi zaradili.
SVI koji se bave ovim poslom moraju da ispunjavaju norme i pridržavaju se odluke o održavanju groblja i sahranjivanju.
- Sekretarijat za zdravstvo je već poveo akciju da se ispitaju i eventualno preseku neformalne veze pojedinih lekara i agencija, mrtvozoračke službe, kako bi se sprečile prevare građana - kažu u ovom komunalno preduzeću. - Jedno od rešenja je da se mrtvozornici smeste u jedan centar koji se završava i nalazi se kraj Novog bežanijskog groblja.