Renault Clio GT 1.6 16V Gordini

Taman kad smo nekako zaboravili na Renault Clio, fabrika je napravila pravi potez i čuveni Gordini stil približila širokom sloju kupaca.

Plavi Clio sa dve bele štrafte duž celog automobila, sportskim branicima i specijalnim bočnim i krovnim spojlerom nigde ne prolazi neopaženo.

Za njim se podjednako okreću pripadnici oba pola, devojke zbog šarmantnog stila a muškarci zbog prepoznatljive kolor-šeme koja je pre pola veka krasila najsportskije verzije Renaultovih modela kao što su Dauphine, Renault 8 i Renault 12.

Do skoro se Clio Gordini prodavao kao jedna od varijanti modela Clio RS. Praktično, razlika je bila jedino u kolor šemi i nekim stilskim detaljima, a pod haubom se nalazio moćni 2.0 litarski atmosferski benzinac sa 203 "konja".

Paralelno sa njim, od restilizacije modela Clio, 2009. godine, počela je da se prodaje i "utišana" verzija sa oznakom GT, sa sportskim branicima, spojlerima, ogibljenjem i sedištima Renaulta Clio RS, ali sa specijalnom verzijom 1.6 litarskog benzinca sa 128 ks.

S obzirom na veliki procenat prodatih primeraka modela Clio RS u Gordini varijanti, Renault je odlučio da ovaj atraktivni stajling ponudi i u slabijoj, GT verziji.

Veliki broj elemenata preuzet je sa modela Clio RS. Spojleri i branici nisu baš isti ali dovoljno naglašavaju da nije reč o običnom modelu.

Prvo što nam je u kabini upalo u oči je sivi štep koji se proteže celom dužinom komandne table. U prvom trenutku smo zbog njega pomislili da je obložena kožom, ali je ipak reč o kvalitetnoj mekanoj plastici.

Sportski volan takođe je preuzet iz RS-a, kao i sportska sedišta. Međutim, ova sedišta retko se viđaju u RS-u jer kupci te verzije obično doplate za trkačke "kadice". Prilično su uska i pokazalo se da odlično drže telo u krivinama, a pri svemu tome su i vrlo udobna, tako da je pravo zadovoljstvo ovaj auto koristiti u svakodnevnoj vožnji.

Tu su još aluminijumske nožne komande, ručica menjača, kao i specijalni sivi sigurnosni pojasevi.

Što se tiče ostalog, manje-više sve je standardno, a u pogledu opreme ovo je najbogatija verzija Renaulta Clio.

Doplaćuje se jedino “hands-free” otključavanje uz koje u paketu dolaze i elektro-preklopivi spoljni retrovizori.

Već nakon pređenih par stotina metara postaje jasno da je od Renaulta Clio RS preuzeto i ogibljenje. Kao i u slučaju sedišta, i ono je prava retkost, jer se većina kupaca RS-a odlučuje za kup šasiju sa daleko tvrđim oslanjanjem spremnim za trke.

Za svakodnevnu vožnju "obično" RS ogibljenje vrlo je zabavno. Odlično "pegla" sitne neravnine tako da uopšte nije neudobno a poskakivanje je minimalno.

Prilikom naglih korekcija upravljačem otkriva svoje poreklo jer naginjanja gotovo i da nema.

Malo po malo, vozač se oslobađa pa su prolasci kroz krivine sve brži i brži. Čak i kada mislite da ćete preterati, Gordini poslušno prati zadatu putanju bez i najmanjeg proklizavanja točkova.

Limit je toliko visoko postavljen da smo u prvom trenutku pomislili da je u auto ugrađen ESP. Tek pogledom na komandnu tablu, na kojoj nije bilo tastera ESP-a, i proverom spiska opreme, shvatili smo da ga ovaj Clio uopšte nema.

Ipak, jedno je vožnja po suvom, a drugo po vlažnom ili klizavom kolovozu. Baš zbog takvih situacija preporučujemo doplatu za ESP koja nije previše skupa i iznosi 342 evra sa PDV-om.

Koliko je ogibljenje dobro usaglašeno govori i podatak da, recimo, prilikom prelaska preko češljeva mosta nema onog karakterističnog poskakivanja, već točkovi imaju maksimalno prijanjanje uz podlogu.

To je posebno važno prilikom skretanja, tako da bukvalno ne dolazi do odstupanja sa zadate putanje.

Za odličan osećaj u vožnji zaslužan je i vrlo direktan sportski volan. Odlično leži u rukama, ima prave sportske podupirače za palčeve, mekanu perforisanu kožu i prijatno je debeo. Postavljen je prilično visoko, a sedi se relativno nisko, tako da je njegova pozicija slična onim u reli automobilima.

Interesantno je da servo asistencija nije prejaka i da omogućava dobre povratne informacije sa podloge.

Ovakvo ponašanje u vožnji Renaulta Clio Gordini podsetilo nas je na MINI Cooper. Ova dva automobila trebalo bi da budu veoma slični po svojim voznim karakteristikama, ali je zahvaljujući ogibljenju, upravljanju i kočnicama, Renault prevazišao MINI.

Što se tiče motora, i tu su vrlo slični, ali je prednost u pogledu snage na strani Clia. Konkretno, Renault je specijalno za Twingo RS gami dodao još jednu, sportskiju verziju 1.6 litarskog benzinca. Umesto standardnih 110 ks pri 6000 obrtaja, postiže 128 ks pri vrlo sportskih 6750 o/min, dok crveno polje na obrtomeru počinje tek pri 7200 o/min.

Na njemu je primenjena nova usisna grana većeg prečnika, ugrađena su nova bregasta vratila koja su omogućila duže otvaranje ventila i hod od jedanaest umesto devet milimetara.

Takođe, promenjena je geometrija komore za sagorevanje i samih klipova, što je dovelo do povećanja kompresije na 11:1 umesto 9,7:1.

U praksi se motor pokazao kao vrlo živahan i zabavan za vožnju. Elastičan je pri niskim obrtajima, ali takva vožnja nije ni zanimljiva, a neće vam doneti i neku uštedu.

Pokazalo se da je razlika u potrošnji minimalna ako se vozi "penzionerski" na niskim obrtajima i ako se snažno ubrzava i vozi u nižim stepenima prenosa.

U tom smislu, potrošnja po gradu varira od 9,8 pa sve do 11,5 l/100 km, mada objektivno treba računati na prosek od oko 10 l/100 km bez obzira na to što vas kratki prenosni odnosi šestostepenog menjača i sportski zvuk iz auspuha izazivaju na oštriju vožnju.

Kada smo već kod menjača, iznenađujuće je precizan, mada njegova prednost u smislu kratkih prenosnih odnosa postaje mana na otvorenom.

Pri 130 km/h motor se "vrti" na 3800 o/min sa trenutnom potrošnjom od oko 8,5 l/100km, dok je pri 90 km/h prosek oko 6,0 l/100 km.

Snažna ubrzanja i odlične vozne karakteristike čine Clio Gordini vrlo zanimljivim za svakodnevnu upotrebu.

Cena od 14.750 evra na prvi pogled ne deluje baš povoljno, ali treba uzeti u obzir da je veliki broj elemenata na ovom automobilu drugačiji u odnosu na standardni i da ovakvo zadovoljstvo u vožnji pruža retko koji pripadnik segmenta.

Poređenja radi, MINI Cooper je skoro pet hiljada evra skuplji, ima lošiju opremu i manje je praktičan za svakodnevne potrebe, jer ima daleko manje mesta na zadnjim sedištima i manji prtljažnik.

Sa druge strane, Gordini je vizuelno čak i atraktivniji zahvaljujući specifičnoj kolor-šemi sa nespornom tradicijom i renomeom, koji se jedino može porediti još sa FIAT-ovim Abarthom. Ako je za utehu, Gordini je na našem tržištu skoro četiri hiljade evra jeftiniji nego u Francuskoj.