Palić dobar za uživanje, a nezdrav za kupanje

Zavod za javno zdravlje upozorio je Subotičane da se u Paliću kupaju na sopstveni rizik jer voda jezera sadrži bakterije fekalnog porekla. Najsavremeniji prečistač otpadnih voda u Srbiji je pre tri godinepušten u rad, pa se od maja 2009. u jezero ispušta čista voda u kojoj je kontrolisano prisustvo azota i fosfora. Voda sa prečistača dovoljna je da posle godinu dana „zameni“ 10 miliona kubnih metara vode u jezeru, pa se postavlja pitanje zbog čega je voda u jezeru i dalje problematična.

– Zbog toga što se u jezero iz okoline i dalje slivaju zagađenja. U turističkom delu problem je nedostatak kanalizacione mreže pa od Zoo-vrta do Vikend naselja postoje septičke jame koje se kroz zemlju „cede“ do jezera. Osim toga, gotovo oko dve trećine jezera je poljoprivredno zemljište. Veštačko đubrivo i stajnjak koji se koriste na njivama lako dospevaju u jezero, jer je ponegde između vode i oranica razmak manji od metra – objašnjava za „Politiku“ Mišel Roman, diplomirani hidrolog. Roman je stručni saradnik u „Parku Palić“ gde je došao pre godinu i po dana posredstvom GIZ–CIM programa nemačke vlade.

Roman pokazuje rezultate rada prečistača i objašnjava da Subotičani mogu da budu ponosni što su završili jedan tako veliki i važan projekat kao što je prečistač, ali iako on sada pušta bolju vodu u jezero, to još nije dovoljno dobro.

– U jezero je nekada puštana voda u kojoj je bilo i preko pet miligrama fosfora po litru, što su vrednosti septičke jame. Sada sa prečistača izlazi voda u kojoj je ispod 0,5 miligrama fosfora po litru i po tome je bolja od standarda EU. Pomoću novog prečistača smanjen je sadržaj nutritijenata (fosfora i azota) za oko 90 odsto, što je stvarno veliki uspeh. Ovog leta koncentracija fosfora u jezeru Palić kreće se između 0,3 i 0,5 miligrama, što je znatno bolje, ali nije dovoljno i još ne utiče na rast algi. Da bi kvalitet vode u jezeru bio vidljiv, sadržaj fosfora morao bi biti zadržan ispod 0,1 miligrama po litru – kaže Roman.

Roman smatra da je neophodna izgradnja kanalizacione mreže na Paliću jer je nedopustivo da se otpadna voda iz okolnih privatnih kuća i vila sliva gotovo direktno u jezero. Potrebno je i da se jezero zaštiti od okolne poljoprivrede. Sedamdesetih je bilo predviđeno oko 500 metara zaštitnog pojasa oko jezera. Ali danas bi zaštitni pojas te širine bio neizvodljiv, pabi bili zadovoljni i sa formiranjem tampon-zone od 20 metara. Osim što štiti jezero to je i prilika za formiranje staze za šetanje, vožnju bicikla ili rolera.

I dok u „Parku Palić“ ali i u gradskoj upravi prevladava ideja da se Palić spasava izmuljavanjem  i vađenjem oko 1,3 miliona kubnih metara mulja, iz turističkog sektora, Mišel Roman smatra da sama ta mera neće doneti dugoročno rešenje.–Mulj u jezeru je uglavnom posledica i prvo treba ukloniti uzroke – kaže Roman. Pri tom, izgradnja kanalizacione mreže i otkup okolnog zemljišta za zaštitni pojas, prema njegovoj računici,stajali bi dvostruko manje.