Турци све ближи српским банкама

ОТП групација, са седиштем у Мађарској, најавила је да жели да купи још једну кућу код нас и прошири се на тржишту. Интересовање показују и турске банке, које су се сместиле у комшилуку, у Босни. Ми, пак, прижељкујемо да нам дођу оне велике, чије би присуство на нашем тржишту аутоматски значило да смо постали интересантна инвестициона дестинација. Својевремено је као велика вест највљено да Дојче банка намерава да купи Комерцијалну банку у којој доминира државни капитал, а већ годинама се најављује долазак Гаспром банке.

Док једни долазе, дуги одлазе. Повлачење с нашег тржишта је најавила КБЦ банкарска групација. Шушка се да би и банаке у којима је доминатан грчки капитал радо отишле када би нашле купца. Док они тако преговарају, размишљају, шта ми можемо учинити?

– Мислим да бисмо морали да имамо стратегију о томе какве банке желимо на нашем тржишту и како да их подстакнемо да овде долазе – каже међународни консултант Милан Ковачевић. – Лепо је што банке које имају седиште у региону или су већ присутне код нас показују занимање да се прошире или дођу овде. Али мене брине то што у Србији још није присутна ниједна банка из САД, Јапана па ни Британије. Њихово присуство свакако би било од значаја, посебно за привреду. Не треба заборавити да куће из тих земаља раде већ у региону и комшилуку. Посебно занимљив је део који се односи на банке у којима је још увек у знатној мери присутан државни капитал. Мислим да би надлежни морали да се потруде да им нађу одговарајуће партнере. Уосталом, да је држава продала Агробанку пре неколико година, данас би све нас то много јефтиније стајало.

Ковачевић подсећа на то да проста продаја банка није једини начин да се напусти српско тржиште. Извесно је да ће се банке којима не успе да нађу одговарајућег пратнера спремног да понуди цену која је за њих прихватљива почети да смишљају нове тактике.Тако је лако могуће да ће се две или више банка мерџовати да би онда тако укрупњене и са знатним тржишним уделом потражиле новог заинтересованог партнера на нашем тржишту. Постоји такође могућност да банка која жели да напусти ово тржиште купи још неку кућу да би онда такође с крупнијим уделом потражила купца.

– Велике европске банке су у овом тренутку заокупљене својим проблемима и њиховим решавањем. Не размишљају о експанзији – каже стручњак др Синиша Остојић. – Зато ћемо добити партнере који овде желе да улажу. Бојим се да, за сада, то неће бити они највећи које прижељкујемо. Међутим, по мени, што пре треба приватизовати банке у којима држава има удео. Оне су патуљасте, с истим таквим пласманима. О томе какав је држава власник могли смо да видимо по Агробанци. Дошло је до социјализације губитака, сматрам да никако не би требало да се догоди да се то понови и код других кућа.

С тиме да када су те куће у питању треба бити опрезан слаже се и гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић. Готово је извесно да ће бити појачане контроле НБС-а, и то банака где је држава акционар, мада ни друге куће неће бити заобиђене.