Evro izbegao smrtnu kaznu

Tržišta slave, kao što je to bio slučaj nakon svakog od prethodna četiri krizna samita EU, dok ne shvate da osnovni problemi tek treba da budu rešeni.

Postoji nada da će tržišta nagraditi budžetsku štednju evropskih zemalja, ali će investitori biti pragmatičniji ukoliko štednja podrije privredni rast, naveo je nobelovac.

"Samit je doneo neke dobre vesti. Evropski lideri su konačno shvatili da program kojim Evropa pozajmljuje novac bankama da spase države i državama da spase banke – ne funkcioniše. Veoma je zabrinjavajuće da je vođama Evrope bilo potrebno toliko vremena da vide nešto što je tako očigledno i što je bilo primetno pre 15 godina, za vreme krize u istočnoj Aziji", upozorio je Štiglic.

Međutim, dodaje, ono što nedostaje u sporazumu evropskih lidera značajnije je od onoga što je dogovoreno. Pre godinu dana, Evropa se složila da Grčka ne može da se oporavi bez privrednog rasta, a da rast ne može biti ostvaren pukom štednjom. I pored toga, nije mnogo učinjeno.

"Situacija je pogotovo loša u bankarskim sektorima, iza kojih stoje vlade pojedinačnih zemalja, pa, ako sposobnost države da podrži banke oslabi, to dovodi do pada poverenja u banke. Čak i stabilni bankarski sektori našli bi se u problemima u slučaju ekonomske krize kakva potresa Grčku i Španiju, čije su banke, nakon kolapsa tržišta nekretnina, pod još većim rizikom", navodi on.

Štiglic dodaje da je koncept evra bio slab od početka, ali je bilo jasno da će posledice toga biti očigledne tek u slučaju krize.

Politički i ekonomski, zajednička evropska valuta uvedena je sa najboljom namerom. Princip zajedničkog tržišta trebalo je da promoviše efikasnu distribuciju kapitala i rada. Međutim, bitni su detalji.

Konkurencija u oblasti poreza znači da kapital ne mora po pravilu da ide tamo gde je najveća zarada, već tamo gde mogu da budu postignuti najpovoljniji dogovori. Subvencionisanje nemačkih banaka, recimo, znači da su one u prednosti u odnosu na kreditore iz drugih zemalja.

"Kada bi se primenila zdrava politika i osnovale stabilnije institucije, što ne podrazumeva samo štednju i nadzor banaka, budžeta i deficita i kada bi bio vraćen privredni rast, te zemlje bi bile u stanju da otplaćuju svoje dugove i ne bi više bilo potrebe za garancijama. Nemačka ima problem koji god scenario da se ostvari. Ako dođe do kolapsa evra ili privrede perifernih zemalja monetarne unije, cena koju će Berlin platiti biće visoka" , zaključuje ugledni ekonomista.