Баците цигарету, купите полису

Чак шездесет одсто Београђана верује да некретнина обезбеђује финансијску стабилност појединца у време кризе и на дужи рок. Већина житеља престоница развијених европских земаља би рекла да о будућности не брину јер имају штедну књижицу или полису животног осигурања. На питање где чувају новац, готово 35 одсто Београђана одговорило је да новац не чува, проценат мање изјаснило се да је новац поверило на чување банци, 24 одсто највише верује самом себи те вишак динара или девиза држи у стану, а само седам одсто дало је новац на чување некој од 28 осигуравајућих кућа, колико их, према подацима Народне банке, тренутно делује у Србији. При свему овом, чак 75 одсто становника нашег главног града је забринуто за будућност своје породице.

Наведене податке добило је швајцарско Осигуравајуће друштво „Баслер“ током недавне анкете обављене у центру Београда, а представило их јавности на округлом столу који је организован са циљем да се јавности скрене пажња на најбоље начине за очување финансијске стабилности грађана у време економске кризе.

- Наши људи рачунају да су, ако су сву своју уштеђевину инвестирали у имовину, уложили у нешто сигурно. То сигурно онда не осигурају и тако због неопрезности или недостатка свести да за премију осигурања од 50 евра на годишњем нивоу ризикују да у једном тренутку изгубе имовину вредну 100.000 евра – каже др Владимир Медан, председник управе „Баслер Србија“.

Дебљина новчаника и свест

Чини се, или бар тренутно највише упада у очи, да је ова „неопрезност“ или „недостатак свести“ најизраженија код пољопривредника. У прилог овој тврдњи иде и објашњење узгајивача трешања на београдској пијаци. Тако, на питање купаца, зашто килограм трешње у сезони кошта 400 динара, као суво злато, одговарају: „Зато што је у Ритопеку град све побио.“ Негативан одговор на питање које следи „јесте ли су се осигурали од елементарних непогода“ потпуно је очекиван. Јер, проценат пољопривредника у Србији који осигуравају имовину није ни десет одсто, док је, на пример, у Аустрији осигурано чак 90 одсто пољопривредних газдинстава.

Др Владимир Медан, председник управе „Баслер Србија” и Ервин Хофер, амбасадор Швајцарске у Србији (клик за увећање)

У нашем случају не помаже што Министарство пољопривреде субвенционише куповину полиса за осигурање усева у случају пожара и других непогода са тридесет одсто. Мали пољопривредници то ретко чине јер, како објашњава професор Хасан Ханић, нису едуковани да трошкове осигурања третирају као фиксни трошак попут других неизбежних трошкова производње, као што су, на пример, трошкови редовног вакцинисања стоке. Већа газдинства углавном осигуравају летину од елементарних непогода, живину и стоку од угинућа и лечења због болести.

- Свуда у свету је надокнада штете од елементарних непогода ствар појединца и осигуравајућих кућа, а не ствар појединца и државе – коментарише др Владимир Медан.

Са поплавама је највећи проблем, јер су оне постале прве на топ листи међу чак 133 природне катастрофе. Иако су штете настале од поплава многоструко веће од годишње премије коју је потребно издвојити за осигурање имовине, као главни разлог због којег се не осигуравају сељаци наводе цену осигурања. Годишња премија осигурања имовине пољопривредног газдинства зависи од процене осигуравајуће компаније и за имовину вредну 50.000 евра у Србији годишње осигурање у просеку кошта 120 евра.

Чекајући „експлозију”

Пре шест-седам година бројне студије су најављивале експлозивни раст осигуравајућег сектора у Србији. Дошле су многа инострана, угледна, осигуравајућа друштва, као што је и швајцарски „Баслер“ који непрекидно послује век и по, али до „експлозије“ није дошло. Тако просечна премија животног осигурања у Србији износи свега тринаест евра по становнику, у Хрватској је она четири пута виша, а у Словенији прелази и 300 евра.

- Сектор осигурања има много већу перспективу од банкарског – каже професор др Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије. – Када се повећа такозвани дискрециони доходак грађана, односно доходак који остане након подмирења неопходних животних потреба, тада ће доћи до убрзанијег раста осигурања.

И др Владимир Медан сматра да је експлозија осигурања неминовна:

- Искуство каже да би Србија са више од седам милиона становника требало да има око две милијарде евра премије осигурања док тренутно она износи 540 милиона евра. Очекујемо да ће тржиште осигурања већ следеће године значајније да расте, посебно улагање у животно осигурање. Мислим да су грађани свесни да морају да преузму судбину у своје руке, бар делимично, и да у доба када су радно најспособнији инвестирају у своје треће доба.

	Професор Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије (клик за увећање)

Осигуравајућа друштва могу значајно да допринесу не само оживљавању финансијског тржишта већ и економском расту јер, на пример, средства од животног осигурања могу да улажу у дугорочне инвестиције што, како каже професор Ханић, банке избегавају.

Све је то лепо, рећи ћете ви, али одакле нама у оваквој економској ситуацији новац још и за осигурање?

- Када је неко у ситуацији да бира између плаћања рачуна за утрошену електричну енергију и осигурање за имовину или живот, јасно је да прво има приоритет. Али и мали износ, говорим о 500 или 1.000 динара месечно, може да ризик од нежељених догађаја препусти осигуравајућој компанији – каже др Медан, а др Ханић има врло конкретан предлог: - Могу се смањити неки непотребни трошкови и уложити у животно осигурање које је један вид штедње. Смањите број попушених цигарета или, што је још боље, оставите дуван и ето вам новца за осигурање.

Губитак посла и кредити

Одговор на питање шта да незапослени и они који су не својом кривицом остали без посла мало је компликованији. Последњих годину дана велики број банака у кредитне пакете уврстио је и осигурање од незапослености или болести клијента. Уколико лице које се осигурало на овај начин изгуби посао, или буде на боловању дуже од 90 дана, осигуравајућа кућа ће уместо њега банци отплаћивати кредит, с тим што је максимално трајање отплате углавном ограничено на шест до дванаест рата. Осигурања од губитка посла у Србији, међутим, нема. Објашњење је логично: у земљи у којој стопа незапослености расте из дана у дан осигуравајуће компаније би банкротирале када би нудиле такав производ.

Полиса која покрива ризик од губитка посла није заживела ни у развијеним земљама. Како пише магазин „Све о осигурању“, најпознатија полиса тог типа, PayCheck Guradian продавана је у Америци и коштала је 70 долара месечно, минимални период осигурања пре отказа био је четири месеца, а да би коначно почео да прима 1.500 долара месечно у следећих пола године, осигураник је морао да чека још месец дана. Ова полиса је укинута у априлу 2009. године, јер се испоставило да су је узимали они који имају највише шанси да остану без посла и осигурачу се није исплатило да продаје такав производ тим пре што се дешавало да само у току једног месеца 250.000 људи остане без посла.

Нешто бољи посао осигуравајуће куће направиле су са такозваним Salary gap осигурањем. Овај производ настао је из искуства у време економске кризе да је плата на следећем послу најчешће нижа него на претходном. У том случају, осигураник који без своје воље оде из једне фирме у другу где ради за мању плату, у следеће две године добија суму која покрива разлику између претходне и тренутне плате. Овај осигуравајући производ се продаје на тржишту САД, Холандије и Велике Британије.

---

Важни порекло и традиција

Око десет одсто запослених у Србији улаже у добровољне пензионе фондове, али за сада, према подацима Народне банке Србије, само 58.000 грађана редовно, односно сваког месеца, уплаћује средства у један од девет добровољних пензионих фондова. Професора Хасана Ханића питали смо да ли је боље штедети на овај начин или осигурати живот у неком од осигуравајућих друштава?

- Најбоље би било комбиновати ова два облика улагања у одређеној пропорцији, јер се на тај начин минимизира ризик доношења погрешне одлуке. Осигурање живота има одређену предност које се огледа у томе што се премије могу уплаћивати у динарима, али и у еврима, што је посебно важно у условима сталног слабљења динара. Осим тога, осигурање живота покрива ризик смрти, када се исплаћује већа сума од суме свих дотадашњих исплата. С друге стране, осигурање живота представља облик штедње у случају доживљења до одређеног периода.

Ако неко жели да осигура живот, на шта све треба да обрати пажњу при избору осигуравајуће куће којој ће указати поверење?

- С обзиром на то да се понуде осигуравајућих кућа код осигурања живота битно не разликују у погледу кључних елемената уговора о осигурању живота, у обзир треба узети земљу порекла и стабилност њеног финансијског система и традицију, односно број година постојања дате осигуравајуће компаније.

---

Швајцарска и Србија

Резултати анкете коју је спровела осигуравајућа компанија „Баслер“ кажу и да 70 одсто испитаника верује да је Швајцарска земља са најстабилнијим финансијским системом, 29 одсто мисли да је то Француска, а један одсто испитаних сматра да трон припада Србији. Присуство на округлом столу била је прилика и да Ервин Хофер, амбасадор Швајцарске у Србији, одговори на неколико питања новинара.

Како до финансијске стабилности какву има Швајцарска?

- Сви жељно ишчекујемо да видимо како ће изгледати нова влада Србије, што је важан фактор политичке, економске и финансијске стабилности земље, као и њене кредибилности. Ви знате да Швајцарска има суфицит у буџету, што значи да трошимо мање него што имамо и да можемо да инвестирамо. Последњих година смо имали скроман економски раст, али ипак раст и, што је врло важно, и демографски раст.

Како је Швајцарска то постигла с обзиром на кризу у свом окружењу, у земљама Европске уније?

- Еврозона је у великим тешкоћама, док Азија иде напред, тако да морамо да се прилагодимо конкуренцији која нам долази из Азије. Конкурентност је кључни елемент у том прилагођавању, а њу унапређујете ефикасним државним институцијама, малим државним апаратом и рационалним јавним институцијама, стабилним и здравим законским оквиром и стварањем окружења које је погодно за приватну иницијативу и које појединцима омогућава да се индивидуално развијају. Швајцарска има највећи број патената по становнику на свету. На нашим техничким универзитетима раде еминентни инжењери и професори из Србије којима смо захвални на њиховом доприносу нашем економском и финансијском развоју.

Постоји правило које ниједна влада, а ни појединац, не може да заобиђе: не троши више него што имаш. Чак би било боље да трошите и мање него што имате, јер онда можете да штедите, инвестирате и осигурате се од ризика до којих може доћи сваког дана.