Vojvođani žele nazad otete njive

Agenciji za restituciju, zaključno s 27. junom podneto je ukupno 4.043 zahteva, a od toga ih je kancelariji u Novom Sadu, nadležnoj za Vojvodinu, pristiglo 1.476.

Beograd je primio 1.070 zahteva za restituciju, Niš 561, Kragujevac 936...

Za područnu jedinicu Novi Sad stiglo je najviše zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta. Oko 80 odsto ih se odnosi na oranice, ali potražuje se i stambeni i poslovni prostor, kažu u Agenciji za restituciju.

Govoreći o „papirološkim” greškama koje se mogu potkrasti građanima prilikom predaje zahteva za restituciju, u Agenciji napominju da su u najvećem broju slučajeva građani koji nisu imali stručnu pomoć pri podnošenju dali nekompletnu dokumentaciju.

Međutim, službenici koji vode postupak trude se da ne odbacuju zahteve kao neuredne zbog manjih nedostataka u priloženoj dokumentaciji.

U Agenciji podsećaju na to da su prva rešenja o vraćanju imovine doneta još u aprilu, te da se svakodnevno donose rešenja kojima se vraća imovina u naturi, naravno, ako su ispunjeni zakonski uslovi.

Tek kada krene vraćanje njiva, moći će se reći da je restitucija krenula u dobrom pravcu jer se u 97 odsto slučajeva, kako kažu u Mreži za restituciju, potražuje zemljište, bilo da njive natrag hoće građani, verske zajednice, zadužbine ili neko drugi.

Ukupno se potražuje 300.000 hektara državnog zemljišta, a država danas daje u zakup i zna za oko 450.000 hektara, s kojih i ubire prihod.

U Mreži za restituciju kažu da se ukupno potražuje se tek tri odsto onoga što je u državnoj svojini, odnosno od 1,37 milion hektara. Inače, rok za podnošenje zahteva za povraćaj imovine je dve godine. U agenciji očekuju oko 150.000 zahteva