Ulica po kojoj je Novi Sad nazvan Srpska Atina
|
Oronule fasade sa kojih otpada malter, velika buka zbog saobraćaja i građevinskih radova zbog rušenja jednog po jednog starog zdanja - to je danas Njegoševa ulica, mnogo poznatija kao Ulica Bele lađe. Ovo ime dobila je po nadaleko čuvenoj kafani koja je bila na broju 5, gde se i danas nalazi ono što je ostalo od prizemnog objekta.
Njegoševa ulica je prema istorijskim izvorima formirana oko 1793.
godine, a već 1822. spominje se gostionica „Alba navis” (Bela lađa) koja
je jedina ostala čitava u ulici u bombardovanju 12. juna 1849. U drugoj
polovini 19. veka bila je posebno popularna i u njoj se okupljao vrh
srpske kulturne i političke inteligencije.
Tu je redovno dolazio tadašnji gradonačelnik Svetozar Miletić i tokom
jedne sedeljke, Novi Sad je dobio svoje drugo ime. Istoričari navode da
je nazivu „Srpska Atina” kumovao Novosađanin Stevan Jelinić Ćebenda
(zanatlija), koji je sedeo sa Miletićem i u razgovoru Novi Sad uporedio
sa Atinom. Kafana će u 20. veku izgubiti svoj značaj, pa će u njoj biti
smešteno javno (tursko) kupatilo, kupleraj, niz preduzeća i do pre
nekoliko godina gradska inspekcija, a sada pojedine strukture pokušavaju
da je sruše i sagrade višespratni tržni centar.
Njegoševa je važna i po tome što se u njoj nalazilo prvo srpsko
vatrogasno društvo u gradu, a na uglu sa Trifkovićevim trgom 1872.
podignuta je prva pozorišna zgrada. Odmah pored je i sedište Muzičke
škole „Isidor Bajić”, gde je pre bila gostionica „Kod fazana“. Odmah
prekoputa je zgrada apoteke, koju je 1922/23. podigao Kosta Jovanović.
Niže niz ulicu je i velelepno zdanje sadašnje Gimnazije „Svetozar
Marković”. Ova zgrada podignuta je 1895. godine za potrebe Ženske
građanske škole, a već 1905. je dozidan ceo sprat. Svi pomenuti objekti
još su u Njegoševoj, ali je pitanje koliko će još biti, jer je pre samo
nekoliko dana zauvek srušena stara kuća u Njegoševoj 12 i sada se zida
moderna četvorospratnica.
Novi Sad nekad [ + ]
Novi Sad sad [ + ]
Dodaj komentar