Сицилија - Спој супротности

Ако планирате да посетите Сицилију, требало би прво добро да проучите острво да бисте схватили његове размере. Јер, Сицилију не можете да пређете за неколико дана као, на пример, Родос, Крф, Кипар или Малту. Крит је можда једино острво у Медитерану са којим Сицилија може да се упореди, мада би се пре могло рећи да се ради о посебном „континенту” него о острву.

За почетак, неопходан вам је добар водич који ће вас унапред упутити на места која треба посетити да бисте у правом смислу осетили чари ове најјужније италијанске регије. Када је реч о водичима, екипа „Илустроване” имала је срећу јер је пронашла једину агенцију у Београду чији је власник, ни мање ни више, него Италијан са Сицилије. Чим смо дошли на острво одмах смо схватили да без рентакара нећемо успети да пређемо Сицилију уздуж и попреко, како смо планирали, па смо се опремили свим могућим ауто-картама и бедекерима.

Етна се непрекидно пуши

Још из авиона, док смо кружили око вулкана Етна, схватили смо да се не ради о обичном острву већ о вулканском, са десетак истих таквих, што по острвима уз Сицилију, што по копну, од којих су два, три увек активна. Међу њима је и Етна, с висином од 3.343 метра, која се буди више пута годишње. Ми смо наишли у тренутку баш једног таквог буђења, па се од пепела и дима писта није добро видела, што је продужило наше слетање. За становнике града Катаније на источној обали то је сасвим уобичајена појава. Чак, локално становништво користи плодне падине Етне за гајење винове лозе, која, како кажу, даје најбоље вино. Хтели смо да се упустимо у авантуру и кренемо у освајање Етне, али тих дана био је забрањен приступ свим туристима и посетиоцима због мањих експлозија у кратеру.

Сиракуза и Таормина – рај за туристе

Из вулкана Етна непрекидно излази дим (клик за увећање)

На источној обали, у месташцету Ђардини Наксос највише има туриста, Немаца, Француза, Шпанаца и Руса, па се у великим хотелским комплексима можете осећати као да сте у Грчкој. Због близине Етне песак је пепељасте боје, а море тамно и дубоко... Као да сте на грчком острву Санторини. Али, кад уђете у море да се купате и поглед вам падне директно на вулкан који тутњи и пуши се, јединственост овог места не може више да се упореди ни са чим. Туристи опседају ову област и због градића на врху брда по имену Таормина, са којег се пружа невероватан поглед на целу област. Не брините, ако не волите да се пентрате по кривинама имате на располагању директну успињачу од подножја. Сицилија је у античко време била грчка колонија, па је тако Таормина грађена у духу грчких позоришта. На врху Таормине налазе се остаци некадашњег амфитеатра који данас житељи града користе као концертну салу под отвореним небом, што је, мора се признати, посебан доживљај.

Сиракуза, чији је становник био отац математике Архимедес, и Рагуза, такође спадају у ред старогрчких градова које треба посетити. Наиме, због многобројних очуваних храмова и амфитеатара, посебно на југу у градовима Агриђенто и Селинунте, опет бисте могли да помислите да се налазите у срцу Атине, на Акропољу, а не на југу Италије. У непосредној близини изненадиће вас плаже са песком боје цигле, од којег су очито и прављени сви поменути храмови.

Северна обала и Азурно море

Бићете пријатно изненађени одличним путевима, а ауто-пут који прелази преко планинских превоја, по свом квалитету, може да парира најбољим аустријским ауто-путевима. Тако, за два сата можете да стигнете од јужних до северних обала острва, до дугачких плажа и Азурног мора. То се посебно односи на старо рибарско месташце Ћефалу, у којем на сваком кораку наилазите на цркве. Најлепша међу њима је Дуомо, узидана у стену брда која се уздиже изнад града. Ћефалу, као и остала места на северу, попут Мондела и Кастелмаре дел Голфа, носи у себи дух савремених италијанских градова, судећи по гужви на улицама, обавезним веспама, шпагетима са морским плодовима и незаобилазном сладоледу. Ако се сами возите аутомобилом, морате да имате у виду да су у оваквим градићима улице веома уске, па ћете бити принуђени да маневришете на најмањем могућем простору али у најкраћем могућем времену. Познато је колико су Италијани темпераментни и да не воле да губе време. Ни Сицилијанцима не недостаје темперамент. На улицама, чак и када нормално причају, они машу рукама, гестикулирају, крсте се, дозивају се преко улице и галаме, у чему се не разликују много од нас Срба.

Корлеоне и Палермо – остаци мафијашког духа

	Рибарско место Кастелмаре дел Голфо (клик за увећање)

Ако желите да се присетите духа некадашње, мафијашке Сицилије, онда морате да зађете у унутрашњост и да свратите до места Корлеоне, које је изнедрило толике генерације „школованих мафијаша”. А кад тамо дођете, онда морате да посетите Музеј мафије. Уз помоћ изложених аутентичних слика можете да доживите онај део прошлости када је мафија харала острвом. Ту је овековечен и Дон Вито Корлеоне, о којем је Мартин Скорцезе снимио чувени филм „Кум”. Ипак, ту мафијашку атмосферу тешко можете да осетите на улицама градића Корлеоне. Додуше, не препоручује се да вас сумрак затекне у овом провинцијском месту, које туристи и не опседају претерано. Мафијашки босови данас још могу да се виде крајичком ока на неком венчању, док излазе из цркве, право у блиндиране луксузне аутомобиле у пратњи телохранитеља.

Из предубеђења можете да осетите страх и од Палерма, главног града Сицилије, који је преживео многобројне мафијашке окршаје. Међутим, данас Палермо више личи на оронули град, у којем понајвише живе сиромашни имигранти, који немају новца за боље станове ван града. С једне стране, ту су прелепе цркве у византијском стилу са мозаицима Христа Пантократора, катедрале у шпанско-арабијском стилу, паркови у колонијалном стилу са фонтанама и скулптурама у ренесансном стилу, позоришта с почетка 20. века, а одмах иза угла, у споредним уличицама стоје сабласне, напуштене зграде, без светла и становника. Да, Палермо управо одражава дух целог острва, тај спој супротности, сјаја прелепих здања, храмова, цркава и палата, с једне стране, и беде, с друге стране.

На тај начин, својом географијом, али и историјом, ово острво спаја неспојиво: вулкане са соланама и житницама, грчке храмове са ренесансним црквама, грчку кухињу са италијанским шпагетима и арапским посластицама, некадашњи мафијашки дух са оним савременим италијанским шмеком... И све то, иако различито, добро се уклапа. Зато, ако решите да посетите Сицилију – само се препустите њеним чарима, немојте им се чудити. Ово острво, заправо, представља живот какав и јесте, пун контрадикторности.

Напуштено рибарско место Скопело где се некад доносила и обрађивала риба (клик за увећање)	Грчки храм Сеђеста у унутрашњости Сицилије (клик за увећање)	Панорама града Кастелмаре дел Голфо (клик за увећање)
Градић Ћефалу на северној обали (клик за увећање)