Srbi se tresu u redovima za vizu

U pismu, ona dokazuje da su Srbi diskriminisani pri odobravanju boravka na Petom kontinentu i da se prema njima primenjuju neodrživi kriterijumi pri utvrđivanju da li je neko "podoban" ili "sumnjiv" zbog opasnosti da će ilegalno ostati u zemlji.

Sticajem okolnosti, pismo gospođe Spasojević koja je uzaludno probala da, na najlegalniji mogući način, ugosti 23-godišnjeg Sašu Veličića, stiglo je "Vestima" u vreme kada su mediji obelodanili "aferu Emad", gde je u glavnoj ulozi kapetan broda, krijumčar azilanata, koji je lako dobio vizu stalnog boravka (a sada je pobegao iz zemlje).
 

Nema motiva za ostanak Nadležni službenik navodi i da Saša "nije pružio dokaze da poseduje značajnu imovinu u domovini". Nasuprot ovome, gospođa Spasojević kaže da njen prijatelj radi kao frizer od 17 godine, da ima svoj salon, da mu roditelji imaju porodičnu kuću čiji je naslednik, da ostvaruje solidan prihod... "Saša je uspešan mladi čovek koji nema motiva da ostane u Australiji," ističe gospođa Spasojević. "Zašto bi? Sve mu je u Srbiji. Pitam službenika: zašto bi on bio motivisan da ostane u Australiji? Odbijanje Sašinog zahteva za turističku vizu je šamar posred lica, meni i, mislim mnogim Srbima u Australiji koji, ne daj bože, imaju želju da pozovu članove porodice ili prijatelje da ih posete".

Veličić ima svoj frizerski salon, poseduje automobil, neoženjen je, suprug gospođe Spasojević poznaje ga od najranijeg detinjstva, a za njega su dali garancije i ona i muž, kao i njihovi poslodavci. Nije vredelo.

Gospođa Spasojević, koja je provela jedno vreme u Beogradu, pridružujući se Nikolićevom SNS-u, piše da Veličićev slučaj nije usamljen i da je svojim očima gledala "kako se ljudi tresu dok ulaze u ambasadu Australije u Beogradu". Prema onome što tvrdi može se zaključiti da se Srbi u Australiji nalaze iza teško probojne "administrativne zavese" koja im veoma otežava da u goste pozovu prijatelje iz otadžbine.

"Nešto je pogrešno u kulturi i sistematskom odbacivanju zahteva za turističke vize podnetih beogradskoj ambasadi u Srbiji. Verujem da taj problem treba da bude otvoren i istražen i da se obrati pažnja na dokumentaciju sa negativnim odlukama. Pojedini članovi osoblja u australijskoj ambasadi u Beogradu treba da prihvate da su odgovorni za važne odluke koje se tiču ljudskih života i da ta odgovornost treba da bude izražena kroz integritet i poštovanje, a ne aroganciju i neprijateljstvo. U Beogradu, da se i to napomene, rade i veoma prijatni članovi osoblja, ljubazni i profesionalni", navodi gospođa Spasojević.

Zašto Saša nije dobio vizu?

"To mi još nije jasno", piše gospođa Spasojević i dodaje da joj je poznato da su, prema propisima o useljavanju, glavni razlozi odbijanja, eventualno, zdravlje i karakter.

Ništa od toga ne može biti primenjeno kod mladića iz Srbije. Iz pisama koje je dobila, ona zaključuje da jedan od razloga može da bude što njen prijatelj nije oženjen.

 

 

Srbi poštuju propise Srbi na privremenom boravku u Australiji nisu među onima zbog kojih država treba da brine, navodi gospođa Spasojević. "Analizirajući statističke podatke, vidim da Srbija nije ni blizu spisku zemalja navedenih u vezi s probijanjem boravka i nepoštovanjem uslova vize - mnogi će možda biti iznenađeni da je na vrhu liste Ujedinjeno Kraljevstvo. Sa teorijom o krivici pre nego što se dokaže nevinost, koja se primenjuje u beogradskim kancelarijama, mnogi podnosioci zahteva osećaju se u tolikoj meri poniženim da često odustaju od pokušaja da posete drage prijatelje i članove porodice. To nije pošteno i časno. Ja to znam, nakon godina provedenih radeći za saveznu i državnu vladu Zapadne Australije, u intenzivnoj komunikaciji i iskustvu sa ljudima iz bivše Jugoslavije, kroz humanitarni rad i pomoć u okviru vladinih agencija".

"A, zašto mladi čovek od 23 godine treba da bude oženjen?", postavlja jednostavno pitanje. "Ima li uputstava u vezi s bračnim stanjem podnosioca, ako ima, zašto se onda jasno ne kaže - ako nisi oženjen, nemoj se ni zamarati da tražiš kratkoročnu vizu. Taj razlog stalno navode pri odbijanju u Beogradu. Ako toga nema u zakonu, kako se s tim može stalno baratati kao razlogom za odbijanje?".

Drugo, službenik na slučaju naveo je da podnosilac zahteva "nije dokazao da u svojoj domovini ima bliske porodične veze".

"Ovo me je stvarno razbesnelo. Želim da upitam službenika koje kvalifikacije on ima iz psihijatrije ili socijalne psihologije ili antropologije da odredi i ponizi Sašine odnose s njegovom familijom u Srbiji. U stvari, on je tako vezan za roditelje, jedinu sestru i svoja dva nećaka, da je u par navrata kada je sa mnom i mužem bio na odmoru u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, skratio naša putovanja zbog svoje privrženosti porodici".

Uz ostalo, nadležni službenik je naveo da "Sašine namere nisu iskrene".

"Ironično je da su mi trebale godine da ubedim Sašu da dođe u Australiju jer se boji letenja i kada je odlučio, rekao je da će ostati samo mesec ili najviše dva, zbog posla i familije i ja sam ga ubedila da avionska karta bude fleksibilna, da možemo promeniti datum ako ga privolimo da ostane tri meseca. Službenik je verovao da nije o tome reč. Nasuprot toj tvrdnji, on je zaposlen, sam sebe izdržava, finansijski je nezavisan. Ne pije, ne puši, čak nema ni saobraćajnih kazni. Pa, zar ocena karaktera nije vitalna po zakonu, a on je tehnički ipak optužen da će, ako mu se pruži prilika da uđe u Australiju, prevariti vlasti, prekoračiti rok iz vize i raditi ilegalno. Naravno, svi mi koji smo potpisali garancije, bićemo saučesnici i reskiraćemo reputacije i karijere zbog njega. To je smešno".