Zatvor bivšim DB-ovcima za atentat u Budvi

Viši sud u Beogradu osudio je danas na zatvorske kazne od po osam i sedam godina trojicu bivših čelnika Državne bezbednosti, zbog pomaganja u atentatu na predsednika Srpskog pokreta obnove u Budvi 2000. godine.

Bivši šef centra DB u Beogradu Milan Radonjić osuđen je na osam godina zatvora, a načelnici odelenja u centru Stevan Basta i Ratko Romić na po sedam godina.

Sudija Tatjana Sretenović rekla je tokom obrazlaganja presude da je veliki broj dokaza bio izveden u ovom postupku, što je uticalo da proces traje duže.

Ona je navela da je veće jednoglasno odlučilo da su trojica čelnika krivi.

"Reč je o teškom krivičnom delu", kazala je Sretenović i dodala da su iskazi optuženih bili neubedljivi.

Tokom izricanja prvostepene presude navedeno je da je kazna za to krivično delo između pet i 15 godina, ali da je Veće uzelo u obzir olakšavajuće okolnosti - da optuženi nisu optuživani, da su porodični ljudi, kao i činjenicu da se pokušaj atentata završio neuspešno.

Više tužilaštvo u Beogradu zatražilo je u petak, u završnoj reči, da sud Radonjića, Bastu i Romića osudi na zatvorske kazne, jer je tokom postupka nesumnjivo dokazano da su učestvovali u pripremi Draškovićevog ubistva, koje je ostalo u pokušaju.

Odbrana optuženih je predložila Višem sudu u Beogradu da donese oslobađajuću presudu, odnosno da ih oslobodi optužbi, jer nisu učinili nijedno krivično delo.

Svi optuženi ponovili su da nisu krivi i da odbacuju navode optužnice kao "sramne i lažne", tvrdeći da su svoje zadatke izvršavali po pravilima službe.

Komentarišući današnju presudu, Vuk Drašković je izjavio da je današnji dan veoma važan za pravosuđe u Srbiji jer su za pomaganje u atentatu na njega napokon osuđeni bivši čelnici Državne bezbednosti.

"Konačno, 12 godina posle zločina, pravda je kazala svoju reč. Mislim da je danas veoma važan dan za pravosuđe u Srbiji. Nadam se da će se kroz vrata današnje presude uskoro doći i do optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i mnoga druga ubistava", rekao je Drašković agenciji Beta.

Drašković je naveo da je, kada je reč o ubistvu Slavka Ćuruvije, izvesna umešanost dvojice optuženih, Radonjića kao organizatora operacije "Ćuran", i Romića kao čoveka koji je, prema mnogim indicijama koje se nalaze u istražnom sudskom predmetu, odvezao ubice posle zločina.

"Nadam se da su se danas otvorila vrata i ovih važnih procesa i suđenja koja se uskoro moraju dogoditi", rekao je Drašković.

Njegov punomoćnik Vladimir Gajić je novinarima rekao da su kazne "primerene" i da je sudsko veće našlo sredinu između minimalne predviđene kazne od pet i maksimalne od 15 godina zatvora.

"Smatram ovo velikim korakom srpskog pravosuđa ka pokušaju da se skine ljaga sa države Srbije zbog svega onoga što je Državna bezbednost, bez obzira kako se zvala ili kako se sad zove, radila u poslednjih 65 godina", rekao je Gajić.

Okrivljeni Stevan Basta rekao je novinarima ispred Višeg suda u Beogradu da je zaprepašćen presudom.

"Nisam očekivao da ću biti proglašen krivim, a kamoli da ću dobiti ovako visoku kaznu", kazao je Basta.

"Svedoci tokom postupka, njih 13, nedvosmisleno su i na jasan, argumentovan način, govorili o tome šta sam ja radio i da li sam prekršio zakon", rekao je Basta novinarima ispred Palate prevde.

Njegov advokat Dragan Đokić rekao je da nije zadovoljan presudom i da će iskoristiti pravo žalbe.

"Ne bih želeo da komentarišem obrazloženje presude koju je izrekla sudija, jer ona nije doneta sa dovoljo argumenata", kazao je advokat.

Okrivljeni imaju pravo žalbe na presudu apelacionom sudu i to u roku od 15 dana.

Radonjić, Romić i Basta optuženi su da su davali savete atentatorima i prikupljali podatke radi "eliminisanja" Draškovića kao političkog protivnika vlasti Slobodana Miloševića.

Romić i Basta su album sa fotografijama Draškovićevog stana u Budvi dali Radonjiću, koji je album posredno dao izvršiocima atentata, pripadnicima Jedinice za specijalne operacije Leonidu Milivojeviću, Branku Berčeku i Nenadu Iliću, koji su u odvojenom procesu osuđeni na višedecenijske kazne za to krivično delo.

Na Draškovića je 15. juna 2000. godine oko 23.30 ispaljeno osam metaka iz pištolja sa prigušivačem, od kojih su ga dva okrznula sa leve i desne strane glave i on je sa lakšim povredama preživeo atentat.