Голооточанима надокнада за робијање

Тако ће прве одштете добити 15 људи који су били заточени на Голом отоку. Њима ће из буџета, јер је новац за ту намену издвојен, бити исплаћено укупно 13,7 милиона динара.

Према речима државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена, најмањи износ ће добити једна жена из Падинске скеле која је 1950. године упућена на Голи оток као “ибеовка”. Комисија је за њу одредила одштету од 266.000 динара. Највећу надоканду од ових 15 којима следи добиће политички затвореник с најдужим “стажом” на Голом отоку. Тако ће њему за робијање од 1949. до 1956. године бити исплаћено нешто више од два милиона динара.

Закон о рехабилитацији омогућио је да људи који су преживели страдање после Другог светског рата и који су били жртве политичког прогона због неслагања с тадашњим режимом и идеологијом  затраже и добију судску рехабилитацију. Основ за материјално обештећење јесте управо судска рехабилитација, јер без ње нема новца. У протекла четири месеца Комисији за обештећење у процесу рехабилитације заточеника на Голом отоку поднето је 190 захтева који испуњавају услов да су добили судску рехабилитацију.

Иначе, процењује се да је само кроз логоре Голог отока прошло око 50.000 људи, те да их је близу 8.000 страдало током издржавања казне. Од бивших југословенских република Словенија и Хрватска су претходних година већ донеле одлуке о рехабилитацији политичких затвореника из периода после Другог светског рата. Тако у Хрватској новчана накнада износи око седам евра по дану проведеном на робији. Слично је и у Словенији која је још пре неколико година ставила тачку на прошлост и намирила све оне који су судски доказали да су страдали само зато што су имали другачије мишљење и политички став од онда једино важећег у ондашњој заједничкој нам држави.

Данас је око 200 живих Голоточана који су увелико превалили осму деценију животу. Међу њима има и осам жена. Сви они чекају да држава исправи неправду која им је тада почињена, али и да им исплати праведну надокнаду. Поред тога, измењен Закон о рехабилитацији предвиђа и да наследници могу да подносе захтеве у наредних пет година, као и то да рехабилитација подразумева поништење судских пресуда којима су им одузете част и углед, стицање права на пензијски стаж и месечну новчану накнаду, на здравствену заштиту и на враћање конфисковане имовине.

Треба подсетити и то да је у протеклих пет година у Србији укупно рехабилитовано 1.870 људи што значи да се може очекивати исто толико захтева за новчану надоканаду.  Многи поступци су још у току и за већину је сасвим извесно да ће донети рехабилитацију лицима који су робијали због другачијег политичког уверења или пак њиховим наследницима који желе да накнадно докажу њихову невиност. Међу поднетим захтевима највише је оних којима се тражи рехабилитација лица која су била осуђена као присталице Информбироа или су била осуђена због сарадње са окупатором и лица која су непосредно по завршетку рата без судске одлуке лишена живота. Процењује се да ће Србија наредних година морати издавајати велика средства како би се исправиле све неправде које су почињене првих деценија након Другог светског рата.

Пред нашим судовима има и велики број захтева који су поднети без одговарајуће пропратне документације и доказа о основаности захтева. У тим случајевима суд их прибавља по службеној дужности и најчешће се обраћа Војнобезбедносној агенцији, Архиву Србије и Војном архиву. То је уједно и један од разлога који може утицати и утиче на дужину трајања поступка. 

Према процени историчара, на Голом отоку највише су страдали Срби. Готово 99 одсто од укупног броја оних који су тамо убијени били су Срби. Преживели и потомци оних који су животом платили различите политичке ставове никада нису заборавили Голи оток и већ годинама покушавају да истина о страдању, али и надокнада за све преживљено, изађе на видело.

Тако је Удружење затвореника злогласног логора 2010. одине поднело кривичну пријаву против генерала Јова Капиџића, за којег се тврди да је био командант Голог отока, а планирали су да се обрате и Европском суду за људска права у Стразбуру због тога што је држава донела Закон о рехабилитацији 2006. године, а у њему није регулисала накнаду штете за претрпљене страхоте. Како је прошле године усвојена измена Закона о рехабилитацији и уведена могућност надокнаде, од тужбе Стразбуру се одустало. Међутим, оно од чега удружења Голооточана нису одустале јесте инсистирање да држава поведе поступак против генерала Јове Капичића.

Љ. Малешевић

Ко је све страдао
Према доступним подацима “по линији ИБ” у Југославији су од 1948. осуђене 55.663 особе. Међу њима је било 12 учесника Октобарске револуције, 36 шпанских бораца, 23 савезна и републичка министра, два председника и два потпредседника републичких влада, 39 помоћника министра, 36 савезних посланика, 21.880 учесник НОР-а, 1.673 носилаца Споменице 1941, затим 4.153 функционера КПЈ, 1.722 радника полиције и 2.600 војних лица. 

Кроз логоре Голог отока прошло око 50.000 људи