IZ decenije u deceniju sve stariji mladenci staju na "ludi kamen". Dok je sredinom pedesetih najveći broj novopečenih parova imao između 20 i 24 godine, danas se broj onih koji imaju između 30 i 34 dok izgovaraju sudbonosno "da" udvostručio!
- Kod muškaraca se prosek godina prilikom venčavanja sa 28 u 1991. postepeno povećao na 30 do 2010. godine. Kod žena se sa 24 u 1991. popeo na 27 godina u 2010. - kaže Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.
Razlozi za pomeranje starosne granice supružnika isti su kao i za sve manji broj sklopljenih brakova - emancipacija žena, liberalan odnos prema vanbračnoj zajednici i deci, sve duže školovanje, sve veće poštovanje individualnosti.
Korene za ovaj fenomen, međutim, treba tražiti i u činjenici da se izuzetno pogoršao materijalni položaj cele populacije, pogotovo mladih, da vlada opšta nezaposlenost, nemogućnost rešavanja stambenih i drugih egzistencijalnih problema.
Iako se "zlatnim dobom" ove institucije smatraju pedesete i šezdesete, najviše brakova sklopljeno je 1972. Tada se venčalo 68.417 parova.
Zanimljivo je i da je na jugu Srbije više maloletnih brakova, a da je na severu zemlje veći broj onih koji se venčavaju posle 65. godine. Čak 91 odsto supružnika iste je nacionalnosti, a 66 odsto njih ima istu stručnu spremu.
- Broj sklopljenih brakova, ali i godine u kojima ljudi ulaze u prvi brak direktno su povezani sa reprodukcijom stanovništva - kaže Biljana Stanković, iz Instituta društvenih nauka. - Promene u društvu uticale su ne samo na to da se pomera starosna granica prilikom venčanja, već i da raste udeo samaca u društvu, ali i da se rađa sve manje dece.
Deca se kod nas i dalje uglavnom rađaju u braku, ali, kao i u celoj Evropi, raste broj onih koja se rađaju van braka. Dok je u severnoj Evropi svako drugo dete rođeno u vanbračnoj zajednici, kod nas je to svako četvrto, a u Beogradu čak svako peto. Ipak, čak i sa ovim procentima, Srbija je pri dnu evropske lestvice po tom fenomenu. Poslednje mesto već dugo zauzima Grčka.
- Zahvaljujući medicini, i biološke granice rađanja pomeraju se naviše, pa možemo očekivati da će se vremenom još više pomicati i starosna dob u kojoj se ljudi venčavaju. Ovo, ipak, ne može da se pomera unedogled, jer bi onda bila ugrožena reprodukcija, koja je ionako već pala ispod proste - kaže Stankovićeva.
Ona konstatuje da ne treba isključiti ni da u jednom trenutku institucija braka ponovo postane moderna. To se, recimo, trenutno dešava u Švedskoj. Ovo bi mogla i sama država da stimuliše pametnom populacionom politikom, davanjem beneficija mlađim bračnim parovima, ali i rastom životnog standarda ljudi.