Iz Australije došao samo da glasa

Da iskoristi svoje građansko pravo glasa. Prethodno je dva puta glasao u Australiji, a ovo mu je treći put da dolazi da glasa lično na biračkom mestu u niškom prigradskom naselju Donji Komren, gde je svojevremeno imao kuću.

Desimir ukazuje na to da i nije važno za koga je glasao, ali veruje da je dao glas za bolju i bogatiju Srbiju. U zavičaj je, od 1971. godine, kada se otisnuo u zemlju kengura, dolazio 18 puta. I ne samo zbog izbora, već su nostalgični povodi bila mnoga veselja. Nažalost, dolazio je u Srbiju i zbog bolesti u rodbini i zbog sahrana. A uvek je sa sobom, preko okeana nosio pune kofere, i to u oba pravca. Odnosio je rakiju, drvene i zemljane čuturice, zemljane testije za vodu, crepulje i sačeve za pečenje, razne srpske suvenire.

- Svojevremeno sam napravio čitavu zbrku na melburnškom aerodromu Tulamarin, kada su mi našli crepulju - priča Veličković. - Imao sam veliku muku dok sam im objasnio šta je to i čemu služi, pa su me onda pustili.

A dok su se raspravljali zbog crepulje, Desimir je nogom pored carinskog pulta progurao torbu sa desetak plastičnih flaša rakije. Ranijih godina, a naročito one ratne 1999, kada je Veličković dolazio dva puta, odlazio je u Australiju tužan.

- Video sam koliko je narod ovde patio i stradao u onom ratnom raspadu bivše Jugoslavije - veli Desimir. - A baš sam voleo tu našu nekadašnju divnu i veliku zemlju. Kao što volim i svoju Srbiju, a draga mi je i Australija.

Veli da mu je taj daleki kontinent omogućio da stekne penziju, da obezbedi svoju familiju i da uživa sa unukama Almom, Džesikom, Amelom i Jasminom, kao i praunučadima Adamom, Ajdenom i Milom.

Tamo daleko lepo su se skućili i njegov sin Slaviša i kćeri Olgica i Slavica, a Desimir uživa u ulozi dede i pradede.