Skupo čekanje vlade
|
Svaki dan čekanja na izvršnu vlast državu košta 50 miliona evra deviznih rezervi, izračunali ekonomisti. Za evro je potrebno 10 dinara više nego početkom godine, iako je Narodna banka u međuvremenu potrošila gotovo milijardu evra na intervencije.
U iščekivanju nove vlade i ekonomisti podsećaju da je najvažnije da se ona što pre formira jer, kako su izračunali, svaki dan odlaganja košta zemlju 50 miliona evra deviznih rezervi. Uz velike dugove i minus u državnoj kasi sugerišu da je od presudnog značaja da li će ministar finansija biti stručnjak ili političar.
Po visini zarada Srbija je među poslednjima u Evropi, a po nezaposlenosti među prvima. Minus u državnoj kasi gotovo je dvostruko veći od planiranog, a dug odavno preko kritične granice. Zato buduću vladu čekaju bolni rezovi.
"Svima je jasno da u ovoj zemlji nema prosperiteta dok se ne nastavi put ka Evropi. Druga tačka je borba protiv nezaposlenosti i siromaštva kao najozbiljnijih problema s kojima se suočava tri četvrtine građana", kaže ekonomista Dejan Erić.
Uz podsticanje proizvodnje za izvoz, trebalo bi povećati budžetske prihode i to boljom naplatom poreza, pa i njihovim povećanjem. Od presudne važnosti je poziv MMF-u da se nastavi aranžman.
"MMF nam je potreban ne zato što ima neke altruističke pobude i ne zato što su nam preko potrebne pare, već zato što ima taj bič, da nas natera da radimo u našem interesu", kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.
Za evro je potrebno 10 dinara više nego početkom godine, iako je Narodna banka u međuvremenu potrošila gotovo milijardu evra na intervencije. Slabljenje dinara, kažu stručnjaci, rezultat je i manje ponude deviza i psihološkog faktora.
"Mi smo imali vanredno brzo slabljenje dinara za tri meseca gotovo 10 odsto. Kod nas je vrlo izražen i psihološki faktor, očekujem da će brzo formiranje vlade uticati na kurs", smatra ekonomista Hasan Hanić.
Urednik sajta Makroekonomija.org Miroslav Zdravković očekuje da će psihološki efekat nestati u drugoj polovini godine i da ćemo imati relativnu stabilnost.
Naravno, ostaje sugestija stručnjaka o neophodnosti strukturnih reformi, da se bolje upravlja javnim preduzećima, smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, a da se malim i srednjim preduzećima pomogne tako što će moći da posluju po poznatim pravilima, uz manje korupcije.