Mjanmar, daleko od hordi turista

Pod višedecenijskim sankcijama Zapada zbog vojne hunte koja vodi zemlju, u vestima se uglavnom može čuti o problemima sa kojima se ova siromašna zemlja suočava. „Danas je mnogo bolje nego pre nekoliko godina", govore mi masovno meštani. „Čak po nekoliko sati dnevno imamo struje", zadovoljni su malim. Ipak, tu se još mogu naći deca koja rade u fabrikama i bolesnici koji umiru na ulici. Poslednja na svetu po kvalitetu zdravstva, među najnerazvijenijim ekonomijama sveta, Mjanmar je ipak magična zemlja. Njenih 60 miliona dobroćudnih duša voli posetioce, njena priroda očarava, a istorija ostavlja bez daha. Ipak, internet koji radi dovoljno brzo da otvori elektronsku poštu posle pola sata čekanja nisam našao - obično bi čekanje prekinuo iznenadan kratkotrajan nestanak struje. Upozorili su me da u pretraživače ne ukucavam nazive cveća, kako ne bih imao problema sa policijom. Čudnog li pravila, pomislih, kada su mi objasnili da revolucija jasmina iz Tunisa nije kod policije najpopularnija.
Hramovi stari više od osam stoleća leže razbacani po prašumama i poljima, njihovi vrhovi sijaju na suncu kao simbol duhovnosti i moći starih naroda. Nasmejani Burmanci prodaju sve na ulicama: od hrane pa čini se do delova ruskih raketa, za povoljnu cenu. Iako su budisti i vera im brani svako povređivanje životinja, obožavaju borbe petlova, tako da se često u ćoškovima zapuštenih ulica može čuti besomučna krika životinja. Griža savesti čini svoje, na burmanski način, pa mi vlasnik jednog petla-šampiona kaže da je ubeđen da će za svoju strast biti kažnjen tako što će se u sledećem životu roditi kao petao...
Generali su iznenada jednog dana odlučili da premeste glavni grad iz Jangona pravo u centralni deo države, na pusto polje a, kako tvrde Burmanci, po savetu astrologa. Inače se ovde malo šta radi bez saveta astralnih sila. Tako je Burma prvi put postala nezavisna 4. januara 1948. godine u 4 sata i 20 minuta, kako bi novorođenče imalo sreće u životu. Zlonamernici tvrde da je prestonica premeštena zbog straha od eventualne američke invazije, mada je verovatnije da je premeštaj usledio zbog prenatrpanosti Jangona, ali i mnogo bolje nove lokacije u središtu države. Fascinantno je prisustvovati rađanju grada. Jer u novoj prestonici sve je u izgradnji, a između zdanja zjape zelene njive koje čekaju izgradnju. Ni Pi Dao je sada među deset najbrže rastućih gradova na svetu, iako se procenjuje da već ima skoro milion stanovnika, na toliko ogromnom prostranstvu izgleda kao da su svi u prolazu. Pošto se ovde nalazi centralna administracija, fotokopije pasoša delio sam policajcima kao suvenire, ne bi li me pustili da se slobodno provozam njegovim ogromnim bulevarima koji vode sa kraja na kraj gradilišta i ganc novih zdanja. Neobično je posećivati hramove završene koliko juče, spomenike postavljene čini se pred moj dolazak, tumarati kompleksima još neuseljenih stanova koji kao da su zatečeni i mojim i svojim prisustvom u ovom „kraljevskom gradu sunca". Grad je podeljen na zone - hotelijersku, stambenu, vojnu, šoping... a između zona ogroman prazan prostor i tek poneki čovek.