Slava grada Beograda se obeležava litijom

Slava Beograda - Spasovdan biće obeležena liturgijom koju će u Vaznesenjskoj crkvi služiti patrijarh Irinej i litijom koja će ispred crkve krenuti oko 11.30 ustaljenom trasom kroz centar grada.

Domaćin ovogodišnje slave biće zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić.

On je pozvao sve Beograđane koji budu mogli da prisustvuju liturgiji koja će početi u devet sati i učestvuju u litiji koja će krenuti ispred Vaznesenjske crkve i istakao da su domaćini gradske slave svi Beogrđani.

"Mnogi gradovi u svetu i Evropi imaju svoje svece zaštitnike ali je slava karakteristična za Srbe i ponosni smo na to", ukazao je Alimpić i podsetio da je posebnost i to što u Statutu Beograda piše da je Spasovdan gradska slava.

Spasovdanska litija formiraće se u 11 časova ispred Vaznesenjske crkve u Ulici admirala Geprata i kretaće se ulicama Kneza Miloša, Kralja Milana, preko Terazija, gde je prvo stajanje, kod Terazijske česme, za molitve za zdravlje Beograđana.

Litija će svoju trasu nastaviti ulicama Kneza Mihaila, Pariskom i Kneza Sime Markovića, u kojoj će se ispred Saborne crkve zaustaviti za molitve za poštedu od stradanja, mir i napredak.

Pop Lukinom, Brankovom i ulicom Kraljice Natalije - od Zelenog venca do Dobrinjske i Dobrinjskom, Spasovdanska litija se završava odakle je krenula, ispred Vaznesenjske crkve u čijem dvorištu je treće zasutavljanje za molitve za pokoj duša svim palim junacima Beograda.

Tokom litije i obeležavanja slave Beograda od 11 do 14 sati zatvaraće se za saobraćaj pojedine ulice i kako litija bude prolazila tako će se saobraćajnice na trasi otvarati za saobraćaj.

Na Spasovdan od 10 do 15 časova, biće uklonjeni svi privremeni montažni objekti i bašte otvorenog tipa koji su na trasi litije.

Sekretarijat za saobraćaj zamolio je Beograđane da od 11 do 14 časova, za vreme prolaska litije, uklone sa kolovoza sva parkirana vozila koja se zateknu u Dobrinjskoj i Admirala Geprata na potezu od Dobrinjske do Kneza Miloša.

Beograd je za svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan u čast obnove i napretka, po dobijanju statusa prestonice od despota Stefana Lazarevića 1403. godine.

Vaznesenje spada u pokretne praznike odnosno uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Uskrsa, a deset dana pre Duhova.

Gradska slava nije obeležavana od 1946. do 1992. kada je obnovljena skromnom litijom oko Vaznesenjske crkve, a 1993. proslavljena je svečanije kada je posle višedecenijske pauze litija ponovo prošla gradskim ulicama.