Даш новац, не идеш у затвор

Правда 23.05.2012 12:28
Даш новац, не идеш у затвор


У српској правосудној пракси, осим споразума о признању кривице, на велика врата ушло је и начело опортунитета, које тужилаштву омогућава да одустане од кривичног гоњења уколико окривљени или осумњичени испуни неку обавезу.



Начело опортунитета примењује се код мањих имовинских кривичних дела и саобраћајки, за које је запрећена новчана или казна затвора до пет година. Ти грађани добијају рок од шест месеци да надокнаде штету, уплате новац хуманитарној организацији, обаве друштвено користан рад, или да се подвргну одвикавању од алкохола или дрога, а прошле године то начело примењено је на 9.155 особа, што у односу на претходну годину представља повећање од 82 одсто.

Прикупљено 250 милиона динара

- Реч је о алтернативном начину за ефикасно окончање кривичног поступка. На територији целе Србије током прошле године на овај начин завршена су чак 1.602 предмета, а у ефикасности је предњачило Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је овим путем успело да 1.600.000 евра уплати Секретаријату за здравство. Тај новац користиће се у хуманитарне сврхе и за куповину медицинске опреме у здравственим установама – рекао је портпарол Републичког тужилаштва Томо Зорић.

Примена начела опортунитета, према његовом мишљењу, могла би да буде оцењена високом оценом, с обзиром на то да се кривични поступци окончавају без суђења, чиме се судови растерећују, док је наплата новца у хуманитарне сврхе изузетно висока.

Тако се, према речима Зорића, за кривична дела за која је прописана казна затвора до три године уплаћује најмање 40.000 динара, а ако је максимална предвиђена казна до пет година, уплаћује се најмање 80.000 динара.

- Сума која је применом начела опортунитета прикупљена у хуманитарне сврхе 2011. године премашује 250 милиона динара – истиче Зорић.

Нису сви једнаки

Адвокат Ненад Вукасовић сматра да је овакав систем „добар начин да се избегне гужва у самом суду“, јер се, како тврди, окривљени ослобађа признањем кривице и давањем одређене своте новца, а истовремено је на тај начин кажњен.

- Моја два клијента су имала такав случај. Уплаћује се одређена сума, која се утврди између адвоката и тужиоца, а окривљени буде ослобођен. Међутим, постоји и она стара изрека: „Што си ближи Богу, лакше ти је да будеш светац“, а проблем је то што код нас ништа није уједначено. Такве су и судске таксе, јер данас ко нема новца не може да оствари своја права пред судом – тврди Вукасовић за „Правду“, осврћући се на јавне личности које оваквим договором са тужилаштвом избегавају казну. Према његовим речима, „тога је увек било и биће“, али је проблем ако последица свега буде то да „за сиротињу нема простора“.

- То би било некоректно и неправедно. Према томе, ту се мора уједначити судска пракса у смислу суме новца који би се уплаћивао у опортунитету – рекао је Вукасовић.

Познати „у опортунитету“

Један од примера опортунитета је случај познатог музичара Горана Бреговића, оптуженог за бесправну градњу у Улици Јове Илића на Вождовцу. У замену за кривични прогон, Бреговић је имао обавезу да градском Секретаријату за здравство уплати 2,5 милиона динара.

Драмски писац, бивши кандидат ЛДП-а за градоначелника Београда и супруга амбасадора Француске у Азерјбејџану Биљана Србљановић се са тужилаштвом договорила да уплати 200.000 динара у хуманитарни фонд, после чега су одустали од кривичног гоњења због куповине дроге.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak