Даш новац, не идеш у затвор
|
У српској правосудној пракси, осим споразума о признању кривице, на велика врата ушло је и начело опортунитета, које тужилаштву омогућава да одустане од кривичног гоњења уколико окривљени или осумњичени испуни неку обавезу.
Прикупљено 250 милиона динара
- Реч је о алтернативном начину за ефикасно окончање кривичног поступка. На територији целе Србије током прошле године на овај начин завршена су чак 1.602 предмета, а у ефикасности је предњачило Прво основно јавно тужилаштво у Београду, које је овим путем успело да 1.600.000 евра уплати Секретаријату за здравство. Тај новац користиће се у хуманитарне сврхе и за куповину медицинске опреме у здравственим установама – рекао је портпарол Републичког тужилаштва Томо Зорић.
Примена начела опортунитета, према његовом мишљењу, могла би да буде оцењена високом оценом, с обзиром на то да се кривични поступци окончавају без суђења, чиме се судови растерећују, док је наплата новца у хуманитарне сврхе изузетно висока.
Тако се, према речима Зорића, за кривична дела за која је прописана казна затвора до три године уплаћује најмање 40.000 динара, а ако је максимална предвиђена казна до пет година, уплаћује се најмање 80.000 динара.
- Сума која је применом начела опортунитета прикупљена у хуманитарне сврхе 2011. године премашује 250 милиона динара – истиче Зорић.
Нису сви једнаки
Адвокат Ненад Вукасовић сматра да је овакав систем „добар начин да се избегне гужва у самом суду“, јер се, како тврди, окривљени ослобађа признањем кривице и давањем одређене своте новца, а истовремено је на тај начин кажњен.
- Моја два клијента су имала такав случај. Уплаћује се одређена сума, која се утврди између адвоката и тужиоца, а окривљени буде ослобођен. Међутим, постоји и она стара изрека: „Што си ближи Богу, лакше ти је да будеш светац“, а проблем је то што код нас ништа није уједначено. Такве су и судске таксе, јер данас ко нема новца не може да оствари своја права пред судом – тврди Вукасовић за „Правду“, осврћући се на јавне личности које оваквим договором са тужилаштвом избегавају казну. Према његовим речима, „тога је увек било и биће“, али је проблем ако последица свега буде то да „за сиротињу нема простора“.
- То би било некоректно и неправедно. Према томе, ту се мора уједначити судска пракса у смислу суме новца који би се уплаћивао у опортунитету – рекао је Вукасовић.
Познати „у опортунитету“
Један од примера опортунитета је случај познатог музичара Горана Бреговића, оптуженог за бесправну градњу у Улици Јове Илића на Вождовцу. У замену за кривични прогон, Бреговић је имао обавезу да градском Секретаријату за здравство уплати 2,5 милиона динара.
Драмски писац, бивши кандидат ЛДП-а за градоначелника Београда и супруга амбасадора Француске у Азерјбејџану Биљана Србљановић се са тужилаштвом договорила да уплати 200.000 динара у хуманитарни фонд, после чега су одустали од кривичног гоњења због куповине дроге.