Квадрат гарсоњере пао испод 1.000 евра

Тaкође, лане у ово време за стан на Лиману 4 од 40 квадрата плаћало се 1.000 по квадратном метру, а данас је исти такав продат по 800 евра за квадратни метар, дакле, 20 одсто јефтиније. 

Директор Продаје у новосадској Агенцији за промет некретнина „Солис” Драган Рабатић изјавио је за наш лист да су цене просечно мање у односу на прошлу годину за 20 до 30 процената и да клизе према доле полако, али сигурно. Он поручује свима који желе да продају стан да то ураде што пре, јер како се криза продубљује, цене све више падају. Објашњење за толики пад цена квадрата је једноставан. Економска криза се у највећем делу одражава на тржиште некретнина и свако ко има кућу или стан тражи како да преко некретнине дође до неопходних средстава за живот.

Многи који имају пристојнији стан не могу више да плаћају огромне режије јер плате годинама стагнирају. Уколико, пак, иду у  пензију имају још мање приходе, па су  присиљени да продају свој већи стан и можда купе неки мањи, или га и не купе, него се преселе у викендицу ако је имају, или  код деце. А повећавањем понуде  стамбеног простора директно се утиче на снижење цене квадрата.

С друге стране грађани без стана немају ни пара, ни кредитне способности  да купе  стан, тако да новосазидане квадрате или оне који су пред завршетком нема ко да плати, због чега инвеститори - само да би их продали, снижавају цену не би ли нашли  купца. Секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије Горан Родић каже да на лагеру има чак 13.000 станова које немају купца и то око 11.000 незавршених и око 2.000 готових. Прође и година дана док се не прода усељиви стан, а многи се сећају времена када су се  продавали још у нацртима.

Према Родићевим речима, у последњу годину је у целој Србији продато тек око 3.000 станова, што је готово занемарива бројка у односу на то колико имамо грађана без стана и колико се планирало градити, али су се инвеститори на време закочили, како не би производили робу без купца. Тако су готово једина активна градилишта она где је држава инвеститор, попут оних у београдским насељима „Степа Степановић” и „Др Иван Рибар”, где је продато тек око 2.000 станова. Очити да некада уносан бизнис изградње станова то данас више није, јер се скупљи трошкови градње и жељени профит више не могу уградити у цену кавдрата зато што нема купаца.