Uvođenje nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji

PRobjave 22.05.2012 20:13
Uvođenje nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji


Za visoko obrazovanje se kod nas izdvaja 0,9%, a za naučna istraživanja 0,3%BDP-a. Cilj zemalja članica EU je da se za ulaganja u nauku izdvaja 3%, dok neke države već sada ulažu i više, poput Švedske koja u tu svrhu izdvaja čak 4%BDP-a. Bez inovacija nema društvenog i ekonomskog napretka. Srbiji je potrebna ekonomija zasnovana na znanju, zaključak je skupa održanog tokom prethodna četiri dana.Univerzitet Kalifornija ima više prijavljenih patenata nego što ih 160 zemalja u svetu ima pojedinačno.



Povodom uvođenja nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji, tokom prethodna četiri dana u univerzitetskim centrima u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu održani su seminari na temu "Obrazovanje iz intelektualne svojine na univerzitetima u Srbiji". Seminari su održani u okviru nacionalnog projekta "Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije", u vrednosti od 2,2 miliona evra, koji finansira Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji, a sprovodi Evropski zavod za patente.

Za bogatstvo jedne države sve važnija su nova znanja, intelektualna svojina i inovacije. Zato je vrlo važno uvođenje nove nastave intelektualne svojine. Svaki fakultet će za sebe odlučiti kako će urediti nastavu iz ovog predmeta.

"U Srbiji ima malo patenata u odnosu na broj dobrih ideja. Na Skopusovoj listi univerziteta smo među prvih 400 na svetu jer smo objavili 2.500 radova. Međutim, na osnovu tih radova realizovano je samo 18 patenata, dok se u Americi i Kini gotovo od svakog rada dobije patent", izjavio je tokom četvorodnevnog skupa prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

U svetu, na svaki dinar koji država uloži, investitori iz privatnog sektora ulažu dva puta više u naučna istraživanja. Na taj način stvaraju se fondovi za razvoj nauke. Ovde ta sprega između privrede, države i naučne zajednice praktično ne postoji. Novac namenjen obrazovanju je neprimereno mali, zajednički je stav rektora četiri univerziteta u Srbiji, gde su organizovani seminari radi boljeg upoznavanja, pre svega, nastavnog osoblja sa pravom intelektualne svojine.

Prema statistici iz 2010. godine, u Srbiji se na milion stanovnika podnese 39 patentnih prijava, u Hrvatskoj 58, u Nemačkoj preko 500, a u Južnoj Koreji i Japanu preko 2.000.
"Kina je u 2009. godini imala 241.000 prijavljenih patenata, više nego sve članice Evropskog zavoda za patente zajedno. Očekuje se da u 2014. godini u Kini bude prijavljenio milion patenata. To jasno pokazuje koliki su potencijali nacije koja ulaže u tehnološki razvoj", istakla je Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu.

U 2011. godini, u Srbiji su registrovana 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana patenta. Važno je napomenuti da su patenti registrovani tokom 2011. godine prijavljeni ranije, od 2003. do 2006. godine.

Na dan 31. decembra 2011. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno 2.140 važećih patenata, od kojih je 1.338 priznato u nacionalnom postupku, a 802 na osnovu Sporazuma o saradnji i proširenju sa Evropskom patentnom organizacijom.

Tokom 2011. godine, Zavodu je podneto 229 prijava patenata, što je čak 30% manje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, zabeležen je porast u broju prijava sa fakulteta i instituta (25 u odnosu na 2010. godinu, kada ih je bilo 18) i od strane naučnih radnika (26 u odnosu na 10 iz 2010. godine).

Vrlo je bitno pre početka procesa naučnih istraživanja proveriti u svetskoj bazi patentnih podataka da li već postoji pronalazak takve vrste, da se ne bi uzalud gubilo vreme i novac na pronalaženje nečega što već postoji. Poražavajući je podatak da je između 15% i 25% ukupnog istraživanja suvišno, zato što je pronalazak već patentiran. Ovo se može sprečiti aktivnostima na podizanju svesti o patentima i boljem korišćenju baza patentnih informacija.

Iz tog razloga, tokom seminara predstavljena je svetska baza patentih informacija Espacenet, pomoću koje mogu da se pretražuju patentna dokumenta, pronalazači i pronalasci iz celog sveta. Pored toga, učesnici seminara su imali priliku da se po prvi put upoznaju sa "Priručnikom za nastavu o patentima", koji predstavlja nastavno sredstvo za buduće držanje predavanja o patentima na fakultetima u Srbiji.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak