Стаје отплата стамбених кредита
|
Динар је у петак опет ослабио, па се евро у банкама продавао по 114 до 116 динара, што је нови историјски минимум.
Највише дужних због станова
Посебно оптерећење су стамбени кредити, јер су позајмице високе и износе од 15.000 евра до 200.000 евра.
Укупна сума кредита је до марта била 572 милијарде динара, од чега 327 милијарди динара отпада на дугове 63.000 грађана за стамбене зајмове.
Како изгледају кредитне обавезе, може се делимично сагледати на примеру зајма од 46.000 евра у једној домаћој банци. Дужник је у пролеће 2008. године имао рату од 31.000 динара, односно 383 евра, када се та европска валута могла купити за око 83 динара, јер је динар био јачи. Просечна плата те године била је 333 евра, док је ове године рата за тај кредит порасла на 35.117 динара, што је прерачунато у евре 314, пошто је скочио курс евра на 113 динара. Рата у еврима је пала захваљујући паду европске камате еурибор, а да се то није догодило, дужници би тек били у потпуно безизалазном положају, јер би рате расле метеорском брзином.
Једна службеница у државним органима власти са солидном платом, пошто су само грађани из те категорије зарада могли да добију кредит, задужила се за 63.000 евра, али је за ту суму одмах морала да положи учешће од 6.400 евра. Уз то, добила је субвенцију од државе од 9.500 евра, па јој је преостало да исплати 48.000 за наредних 30 година. Она каже да ових дана треба да плати прву рату у противвредности од 300 евра и да са зебњом прати курс европске валуте.
- Морала сам да узмем кредит, јер сам подстанар већ десет година и до сада сам на станарину дала значајан износ. Мислим да годину или две нећу имати проблема са отплатом, пиошто немам породицу, па су мањи издаци, али ко зна шта ће бити после тога. Због тога планирам да за извесно време продам део имовине од наследства у Босни и платим бар пола дуга – каже Радмила М, и додаје да је искористила и грејс период од шест месеци, како би одложила почетак плаћања кредита.
Горе од дужника чији су зајмови везани за евро прошли су, али, на срећу, има „само“ око 22.000 клијената банака који су узели стамбене кредите у „швајцарцима“, јер је то пре шест година било повољно, а данас отплаћују рату за 100 одсто већу.
Само иста валута
Економиста Зоран Попов сматра да ће стално расти број дужника који више неће моћи да отплаћују стамбени кредит.
- Грађани могу да очекују даљи пад стандарда због лоше економске ситуације што значи да ће држава у договору са ММФ вероватно ићи на замрзавање плата у јавном сектору и пензија, а што ће додатно утицати на пад производње, и повећање броја незапослених. Пре пар година нико од представника државе, када су у великом броју узимани кредити, није упозорио грађане да буду опрезни и да подижу зајам само ако морају, јер може да се погорша економска ситуација која је и тада била траљава и још може да се погорша – каже Попов.
Слободан Илић, бивши државни секретар у Министарству финансија и професор на Високој пословној школи у Ваљеву, напомиње да ником не би саветовао да се, ако плату прима у динарима, задужује у било којој другој валути, осим у оној у којој прима зараду.
- Увек је проблем ако се зарада прима у једној, а задужује у другој валути – каже Илић.
Обуздавање курса скупо ће коштати грађане, јер је Централна банка од почетка године продала укупно 838,5 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту да би стабилизовала курс. Тај новац је из девизних резерви и оне нису неисцрпне, а ако се настави истим темпом, процењује се да би се потрошиле за две године.
Екипа „Правде“
Кредит од 46.000 евра, додељен у фебруару 2008. у једној од домаћих банака
Год. Рата у дин. Рата у евр. просечна плата у евр. курс евра
2008. 31.016 383 333 83
2009. 31.005 328 320 94
2010. 30.655 308 336 99,7
2011. 32.449 315 346 103,5
2012. 35.117 314 364 113