Nošnja je prošla test vremena

Odeća nadahnuta nošnjom, posteljine i krpe inspirisane vezom i kuvaricama i torbe sa tradicionalnim motivima, deo su postavke „Novi folklor”, koja će biti otvorena 24. maja u Kulturnom centru „Grad” u Beogradu. Želja autorke postavke Ljudmile Stratimirović je da pokaže kako je nasleđe primenjivo u modernom dizajnu.

Ljudmila Stratimirović, umetnička direktorka „Grada”, postavila je pred 30 umetnika, grafičkih i modnih dizajnera i strip-crtača jedan zadatak – na osnovu baštine, napravite nešto što moderan čovek može da nosi.

– Zanimala me je upotrebna vrednost folklora – kaže autorka izložbe.

– Ne treba da se stidimo tradicije. Te stvari su prošle selekciju vremena, što znači da su vredne.

Učesnici izložbe su sarađivali sa zanatlijama, etnolozima i istoričarima umetnosti. Staro tkanje dospelo je na savremen nakit, tapete, prototip keramičkih pločica...

Grafički dizajner Mane Radmanović će izložiti kuhinjske krpe.

– Nadahnuli su me srpska kuhinja i naše majke i bake koje kuvaju za nas – kaže Radmanović, uveren da je hrana ona tradicija po kojoj se prepoznajemo i kojom želimo da zadivimo goste iz inostranstva. On kaže da je sve iz baštine pogodno za dalju obradu.

– Nasleđe je primenjivo i treba ga reciklirati. Ja sam za renesansu folklora.

Pod uticajem nošnje Slovakinja u Vojvodini i šumadijskih muških pantalona, kostimografkinja Jelena Petrović sašila je odeću za koju veruje da je sasvim nosiva.

– Da li će moje teksas čakšire ili šarene haljine neko danas nositi zavisi od njegovog ličnog stila, ali ta je moda apsolutno funkcionalna – kaže Jelena Petrović.

Ona dodaje da joj se dopada kada vidi da vojvođanske Slovakinje nose različite šare i kombinuju tufne, cvetiće i druge dezene.

– Da biste to obukli potrebno vam je možda i malo hrabrosti, ali ova moda promoviše individualnost i neobičnost.

Dragana Mrđu, arhitektu koji godinama živi u Njujorku, začudio je poziv da učestvuje u ovoj postavci. Stari vizuelni simboli su mu u velikoj meri neprihvatljivi, ne voli ukrase i smatra da je dobar dizajn onaj kome više ništa ne može da se oduzme. Ipak, ovaj modernista je na kraju zaključio da pripada društvu „Novog folklora”.

– Shvatio sam da mogu da pokažem svoje jednostavne cipele i čizme jer sam kreirajući ih na dva načina bio povezan sa tradicijom. Prvo, i ja se bavim ručnim radom kao što su se njime ljudi bavili nekada, a drugo, stvaram u potpunom miru i tišini kako su i naši stari nekada tkali, vezli i šili.

Sa folklorom je u svom stvaralaštvu povezana i modna kreatorka Dejana Momčilović koja će se predstaviti garderobom od vune.

– Folklor je pre svega tehnika koja vredi. Koristim ga u svojim kreacijama jer ne volim da uvek stvaram jednu istu vrstu garderobe i zato biram da eksperimentišem – ističe Dejana Momčilović.

Na postavci će do 31. maja biti izloženi i jastuci, broševi i drugi nakit, a sve ih spaja ideja Ljudmile Stratimirović da se promoviše ručni rad.

– Želim da potenciram pojedinca kao stvaraoca nasuprot masovnoj proizvodnji.