Sevalo i grmelo kad su Turci spaljivali mošti svetog Save
|
Srpska pravoslavna crkva molitveno se danas seća spaljivanja moštiju svetog Save Srpskog 1594. na beogradskom brdu Vračar.
Srbi u Banatu prethodno su podigli ustanak protiv turske vlasti, a lik srpskog velikana nošen je na zastavama. Kao kaznu za ovu bunu, Sinan-paša naredio je da se mošti svetitelja donesu iz manastira Mileševe, gde su se nalazile preko 350 godina, i spale, prenela je Verska informativna agencija.
To je trebalo da uništi njegov veliki kult u narodu, a sa njim i sve nade za oslobođenje od Osmanlija.
Mošti sv. Save bile su, po rečima istoričara, "izvor srpskog državnog legitimiteta" i "simbol srpskih tradicija o državi i nezavisnosti".
Ovaj čin propraćen je bio i nepogodom, gradom i olujom, beleže savremenici. Pepeo prosvetitelja srpskog bio je raznet na sve strane.
U devetnaestom veku, u doba buđenja nacionalne svesti kod Srba s obe strane Dunava i Save, spaljivanje mošti svetog Save zauzelo je vidno mesto. Na ovu temu su pisane pesme, slikane predstave ovog događaja, o tome se pripovedalo po hramovima, pevalo na skupovima.
Jovan Jovanović Zmaj završava svoju pesmu o spaljivanju moštiju Svetog Save, stihovima: "I gde god je trunka pepela mu pala, Tu je nova ljubav k rodu zasijala!".