OVO je priča o Milutinu Jankoviću, zvanom Mićko Lapovac koji je pre trideset devet godina otišao u svet sa malim koferom kao turista da poseti prijatelja u Parizu, i tamo i ostao.
Posle mnogo godina vratio se u rodno Lapovo kao jedan od najboljih prevoznika i prvi otvorio liniju prema Parizu.
U Francuskoj je najpre radio fizičke poslove, i maštao kako će jednoga dana voziti autobus do Lapova... Prilika mu se ukazala nešto kasnije, kada je počeo da radi u jednoj turističkoj agenciji. Firma je bankrotirala i vlasnica Francuskinja odlučila je da je proda. Milutin je pozajmio novac otkupio agenciju.
U vreme bombardovanja, kada su se mnogi prevoznici plašili za svoj vozni park, Milutin je imao autobusku liniju prema Beogradu, a za volanom jednog od dva vozila uvek je bio on sam. U Beograd i Lapovo donosili bi hranu, pomoć koju su naši ljudi slali svojim rođacim, prenosili pozdrave.
- Nikada neću zaboraviti ni događaj od pre desetak godina kada je jednom dečaku trebalo da se donese lek kako bi se uspešno obavila neophodna operacija. Otišao sam u apoteku, nabavio lek i već kroz pola sata krenuo put Srbije. Operacija je bila uspešna, i dečaku je spašena noga.
Do sada je autobusom prešao više od pet miliona kilometara.
- Put od Pariza do Lapova mogao bih, čini mi se,da pređem i zatvorenih očiju, jer nisam brojao koliko sam puta vozio ovom maršrutom.U svojim autobusima sam bio i babica - priseća se naš sagovornik.- Nikada nisam imao problema na graničnim prelazima.
Svake nedelje Mićko dolazi u Lapovo. Po nekad autobusi i zakasne, ali uvek stignu na odredište. Konkurencije se ne plaši, jer svi znaju Mićka Lapovca.