Fransoa Oland novi predsednik Francuske, Sarkozi mu čestitao pobedu

Oland je proglasio večeras u rodnom Tulu pobedu na izborima za predsednika Francuske, ističući da su Francuzi, glasajući za njega, izabrali promene.

"Francuzi su ovog 6. maja izabrali promenu dovodeći me u predsedništvo... Pred vama se zaklinjem da ću odano služiti svojoj zemlji", rekao je Oland pristalicama u rodnom Tulu, ističući da će biti "predsednik svih".

"Šaljem republikanski pozdrav Nikoli Sarkoziju koji je pet godina vodio Francusku i zato zaslužuje naše puno poštovanje", rekao je Oland, dok su okupljeni zviždali na pominjanje Sarkozija.

Ističući da je ponosan što je sposoban da vrati nadu, Oland je kazao da je njegov izbor doneo veliko olakšanje u mnogim državama.

Oland: Današnji dan je novi početak za Francusku i Evropu

"Mi nismo bilo koja zemlja, bilo koji narod, mi smo Francuska... Šesti maj treba da bude veliki datum za našu zemlju, novi početak za Evropu, velika nada za svet", kazao je Oland.

Izrazivši duboku zahvalnost svima koji su za njega glasali, Oland je zatražio da mu se "sudi na osnovu dva glavna obećanja - pravda i mladost.

Dosadašnji predsednik Nikola Sarkozi je pred okupljenim pristalicama priznao poraz od Olanda.

On je preuzeo odgovornost na sebe i zahvalio se svima koji su ga podržali.

 
"Francuska ima novog predsednika Republike, to je demokratski izbor. Fransoa Oland je novi predsednik Francuske i treba ga poštovati", izjavio je Sarkozi svojim pristalicama u Parizu.

Sarkozi je rekao i da je telefonirao Olandu, čestitao mu i poželeo sreću.

On je pozvao svoju desničarsku partiju UMP da ostane ujedinjena i dodao da je on neće voditi na junskim parlamentarnim izborima.

"Ostanite ujedininjeni. Moramo pobediti na parlamentarnim izborima, ali ja tu kampanju neću voditi", rekao je Sarkozi visokim zvaničnicima partije.

Sa prebrojanih skoro pola glasova, Oland je pobedio sa 50,8 naspram 49,2 odsto glasova koje je dobio Sarkozi, a prema procenama Instituta za ispitivanje javnog mnjenja, Oland je pobedio sa 52 odsto naspram 48 odsto. 

Sarkozi priznao poraz

Prema proceni Instituta Aris, Oland je osvojio između 52,7 i 53,3 odsto glasova.

U prvom reagovanju portpatol socijalista Benoa Amon rekao je "to je jako dobra vest".

 
Oland je prvi predsednik levice koji dolazi u Jelisejsku palatu, nakon Fransoa Miterana (1981-1995).

Oland je izabran za šefa države na talasu krize uz ogroman rast deficita, rekordnu nezaposlenost (više od 10 odsto) i nezadovoljstvo Francuza zbog mera štednje.

Fransoa Oland najavio je da će njegova prva poseta inostranstvu u svojstvu šefa države biti rezervisana za nemačku kancelarku Angelu Merkel koju želi da ubedi da se ponovo pregovara o evropskom budžetskom sporazumu.

Fransoa Oland treba da najkasnije do 15. maja preuzme funkciju predsednika Francuske. Nakon prve predsedničke posete Berlinu, Oland će učestvovati na međunarodnim sastancima u SAD - G8 i samit NATO, a potom u junu i na prvom evropskom samitu u Briselu.

Fransoa Oland - "gospodin Normalni"

Sa novim francuskim predsednikom Fransoa Olandom, "gospodinom Normalnim", kako ga naziva lokalna štampa, Francuska je dobila šefa države koji će putovati vozom, zarađivati manje i podnositi javnosti dvaput godišnje izveštaje o radu.

Staloženi i uglađeni socijalista, koji je donedavno putovao na posao skuterom, zbog čega su ga protivnici nazivali "dostavljačem pice", poznat je po svojoj skromnosti, po kojoj se razlikuje od ambicioznog i agresivnog Sarkozija.

"Normalan predsednik mora da bude primeran predsednik", opisao je Oland pre godinu dana kakav, po njegovom mišljenju, treba da bude šef države. "Ne može da odlučuje o svemu, da radi posao premijera, da odlučuje koji će novinar prezentirati televizijske vesti, ne može da postavlja sudije."

"Morate da budete povezani s narodom i da uživate poštovanje, a poštovanje treba da se zasluži", kazao je on.

Uglađeni socijalista - Fransoa Oland

Oland je iskusan političar i bio je poslanik u parlamentu, ali mnogi mu zameraju to što nikada nije bio ni na kakvom položaju u vladi.

Rođen je 12. juna 1954. godine u Ruanu, na severu Francuske.

Sin lekara i socijalne radnice, obrazovao se na pravnom fakultetu, u elitnoj Visokoj školi za administrativne poslove i na Institutu za političke nauke u Parizu.
Socijalističkoj partiji je pristupio 1979. godine, bio je ekonomski saradnik tadašnjem predsedniku Fransoa Miteranu, a 1988. godine je izabran za poslanika.

Na čelu socijalista je 1997. godine nasledio Lionela Žospena, a povukao se s tog položaja 2008.

Za predsedničkog kandidata socijalista izabran je pošto je prethodni favorit, šef Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan, potpuno diskreditovan kada što je uhapšen zbog seksualnog skandala u SAD.

Oland je 1978. godine, tokom studiranja, upoznao Segolen Roajal, s kojom je živeo 30 godina u vanbračnoj zajednici i dobio četvoro dece.

Roajal je bila glavni protivkandidat Sarkoziju na predsedničkim izborima 2007. godine.

Oland i Roajalova su se rastali posle njenog poraza u drugom krugu izbora i on je od tada u vezi s novinarkom Valeri Trirveler.

Socijalistički predsednički kandidat obećao je da će, ako bude izabran, smanjiti platu šefa države za trećinu i da će ukinuti predsednički imunitet.

Najavio je borbu protiv korupcije, povećanje poreza za bogate i veća socijalna davanja. Obećao je i da će zaštititi Francusku od globalnih tržišta kapitala.
 

Nikola Sarkozi koji je 2007. trijumfovao na izborima, postao je veoma nepopularan i danas doživeo najveći poraz u svojoj 30-godišnjoj političkoj karijeri.

"Odlučan" i borben, Sarkozi je i u petak obećavao "veliko iznenađenje". Ali, on na kraju nije dobio podršku nijednog od kandidata iz prvog kruga glasanja 22. aprila za razliku od Olanda koga su podržali radikalna levica i ekolozi.

Sarkozi, predsednik koji je razočarao Francusku
Današnji poraz na izborima Nikole Sarkozija obeležio je kraj njegove petogodišnje vladavine, tokom koje je razočarao i podelio Francusku i postao najomraženiji šef države, prvi posle Valerija Žiskara d'Estena koji nije uspeo da osvoji drugi mandat na položaju predsednika.

Sarkozi glasao sa suprugom Karlom Bruni

Sarkozi, koji je 2007. godine, kada je izabran za predsednika, bio najpopularniji šef države od vremena generala Šarla de Gola, navukao je vremenom na sebe gnev Francuza kako strogim merama za smanjenje budžetskog deficita, tako i svojim ličnim stilom - "rejbankama" i skupim "roleksima" u vreme krize - i privatnim životom.

Kada je pre pet godina pobedio na izborima, posle 12 godina vlasti Žaka Širaka, mnogi u Francuskoj bili su spremni da "oproste" hiperaktivnom i ambicioznom Sarkoziju brutalnu stranu njegove ličnosti jer su očekivali da će njegova neiscrpna energija, u inače krutim gornjim ešalonima francuske politike, dobro služiti zemlji u doba globalizacije, naveo je AFP.

Međutim, Sarkozijeva agresivnost, u kombinaciji s neispunjenim obećanjima o novim radnim mestima i ekonomskom boljitku, skupo je plaćena na izborima.
"Najvažniji faktor jeste način na koji je vulgarizovao politiku i srozao predsedničku kancelariju na mesto za ostvarenje njegovih ličnih ciljeva", smatra politički analitičar Stefan Rozes sa Instituta Kap.

Sarkozi, kontroverzni konzervativni političar, koji je sebe opisao kao "kapetana broda u srcu oluje", bio je meta kritika boraca za ljudska prava zbog svoje imigracione politike, dok je tradicionaliste ražestio svojim privatnim životom.

Sarkozi bio je, kada je tek izabran za predsednika, najpopularniji šef države od vremena generala Šarla de Gola, ali mu je popularnost drastično opala posle venčanja s manekenkom Karlom Bruni i neko vreme je bio čak najomraženiji šef države.

Rođen 28. januara 1955. godine, sin je prognanog mađarskog aristokrate i Francuskinje grčko-jevrejskog porekla.

Magistrirao je pravo 1978. godine, a 1981. godine je položio pravosudni ispit i postao član Advokatske komore. Pohađao je i magistarske studije na Institutu za političke nauke u Parizu.

U politiku je ušao mlad - mediji ističu da je postao aktivista u 19. godini, gradonačelnik u 28, poslanik u 34, ministar u 38. godini, a predsednik u 52. godini.

Godine 1977. izabran je za lokalnog odbornika u pariskom predgrađu Neji-sir-Sen, a od 1983. do 2002. je bio i predsednik te opštine. U dva navrata je bio poslanik u departmanu O-de-Sen.
 

Godine 1993. postao je generalni sekretar Okupljanja za Republiku (RPR), preteče njegove Unije za narodni pokret, a 2004. je izabran za predsednika UMP.
U poslednjih 19 godina je bio ministar unutrašnjih poslova, ekonomije i komunikacija, dok 2007. nije izabran za šefa države.

Novinari su mu na samom početku mandata zamerili to što je pobedu proslavio s nekima od najbogatijih Francuza u jednom od najskupljih restorana, a podrobno su izveštavali i o njegovoj odluci da svom 23-godišnjem sinu dozvoli da pokuša da preuzme kontrolu nad javnom agencijom u poslovnoj četvrti Defans u Parizu.

Ostaće zapamćen po uvredama upućenim u različitim prilikama: jednom čoveku, koji je odbio da se rukuje s njim, rekao je: "Gubi se onda, idiote jedan!", mlade delinkvente iz pariskih predgrađa nazvao je ološem, dok je afričke države uvredio rekavši da je njihova tragedija to što nikad nisu ušle u istoriju.

S Karlom Bruni, s kojom se venčao 2008. godine, ima ćerku, a iz prethodna dva braka ima tri sina.