Vraćen deo „Tanurdžićeve palate”

Agencija za restituciju donela jerešenje kojim je naslednicima novosadskog trgovca, zadužbinara i dobrotvora Nikole Tanurdžića (Stari Bečej, 1887 — Novi Sad, 1969)vraćeno devetlokala u ulici Modene 1–3 u Novom Sadu, u zgradi poznatoj kao „Tanurdžićeva palata“. Ovo je manji deo vredne imovine koju potražuje jedanaestoro njegovih naslednika, a do delimičnog rešenja došlo je zahvaljujući saradnji sa Gradskim pravobranilaštvom i JP „Poslovni prostor“, koje je gazdovalo oduzetim lokalima.

Pravni zastupnik porodice Tanurdžić, ali i Udruženja zapovraćaj nacionalizovane imovine u Novom Sadu, advokat Srđan Dobrosavljev kaže da ovaj primer razumevanja gradskih vlasti i starih vlasnika smernica u daljem rešavanju predmeta restitucije. Dobrosavljev ističe da ovakva saradnja nikome ne ide na štetu. Njome se ni na koji način neugrožavaju, niti će se ugrožavati, već stečena prava građana, koji su ranije otkupili takozvane društvene stanove.

Nikola Tanurdžić je poticao iz siromašne, ali čestite porodice. Već sa 15 godina otisnuo se u svet i za hleb je zarađivao kao obalski radnik, prvo u Budimpešti, potom u Beču. Šegrtovao je kod čuvenog trgovca štofovima i krznom Antona Hibla, da bi kasnije postao njegov glavni trgovački putnik za Balkan. Pošto je zaradio prvi kapital, vratio se u domovinu i oženio Rahilom iz imućne kuće Popića, sa kojom je u Novom Sadu 1922. godine osnovao fabričko stovarište štofova „Silesija“.

Životno delo Nikole Tanurdžića krunisano je podizanjem palate u Novom Sadu koja se proteže na tri ulice: Zmaj Jovinu, Modene i Ilije Ognjanovića. Izgradnju poslovno-stambenog objekta na placu bivše pivnice „Minhen“poverio je prijatelju Đorđu Tabakoviću, a svečanom otvaranju 1934. godine prisustvovao je i kralj Aleksandar Karađorđević.

Posle Tanurdžićevog i Tabakovićevog puta u Nemačku, počela je dogradnja hotel „Reks“, koji je završen 1941. godine, tako da su prvi „gosti“ bili mađarski oficiri koji su rekvirirali objekat, a sam Nikola u jednoj raciji okupatorske vojske bio pretučen.

Po završetku rata, nove komunističke vlasti su Tanurdžiću konfiskovale svu imovinu. Oduzeto mu je 3.000 kvadratnih metara lokala i 60 stanova. Njegov unuk i imenjak, koji je na čelu vojvođanskog Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine, do danas je posedovao samo jedan stan u „Tanurdžićevoj palati“.

Naslednik Nikola Tanurdžić kaže da je zaista veliki posao bio prikupiti svu dokumentaciju neophodnu za restituciju, ali da je porodica u to krenula još pre 22 godine, tako da je spremno dočekala zakon. Na području Novog Sada nalazi se oko pet hiljada oštećenih, ali u Udruženju procenjuju da će tek jedna trećina podneti zahtev za vraćanje oduzetog i poziva ih da budu aktivniji.

Zakonom je predviđeno da se imovina vraća naturalno, ali ako ne postoji takva mogućnost primenjivaće se i drugi modeli. Partnerski odnos sa gradom (Zakonom o javnoj svojini veći deo imovine je sa Republike Srbije prenet na gradove i opštine) i javnim preduzećima doprineo bi da kroz postupak poravnanja stari vlasnici brže dođu do oduzetih nepokretnosti.

Prema rečima direktora novosadske kancelarije Agencije za restituciju Stefana Sekulića,ovoj kancelariji jedo sada predato više od 230 zahteva kojima se traži povraćaj imovine oduzete po osnovu propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i akata o podržavljenju posle 9. marta 1945. godine. On naglašava da će Agencija pružiti podršku građanima prilikom podnošenja zahteva, popunjavanja obrazaca i prikupljanja dokumenata.