Kome smeta Vukadinović

"Drugosrbijanci" su oni što već dve decenije sva zla, nepočinstva, zločine, vide samo i jedino na srpskoj strani. Po njihovim tumačenjima Srbija je za sve kriva, Jugoslaviju je razbio Slobodan Milošević, u želji da napravi veliku Srbiju; JNA je napala pa okupirala deo Hrvatske; Srbija se okomila na mirne i nedužne Muslimane u BiH a onda je napala Kosovo, odnosno, samu sebe; u Srebrenici je počinjen genocid (kriva Srbija), Šiptari su imali pravo da Kosovo i Metohiju otkinu od Srbije...

U ovom slučaju cilj napada drugosrbijanaca je Đorđe Vukadinović. Ima ga često u medijima, mnogima je poznat, ali za neupućene; radi kao predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu i glavni je urednik časopisa "Nova srpska politička misao". Razlog; Vukadinovićeva odluka da prihvati ponudu jedne manjinske grupacije
(Vlasi su u pitanju) da bude na čelu njihove izborne liste. Znači... ništa posebno. Da, ali samo za nas neopterećene.

Prvi udarac Vukadinoviću stigao je od spomenutog "stručnog lica". Odaziva se na Vesna Rakić Vodinelić. Profesor prava. Ona je među drugosrbijancima zadužena da njihovim raznim inicijativama i programima navlači pravničke gaće. Da se sramota ne vidi na prvi pogled.

Da čovek ne poveruje šta je ta sve izgovorila na račun mučenog Đorđa. To je bio znak drugosrbijanskim kerberima, stalno budnim iza taraba, da zaskoče Vukadinovića. Sve ovo još traje, Đorđe se brani krajnje civilizovano, uvlači se u sebe kao jež, pokušava da objasni ono što objašnjavati ne treba, što se podrazumeva, umesto da uzvrati punom snagom, da drugosrbijancima i srpskoj javnosti kaže šta sadrži nulta tačka ove priče, zbog čega je toj bulumenti njegova kandidatura sporna i neprihvatljiva. Sporna je zato što je za njih opasna.

Vukadinović je prihvatio ponudu Vlaha pod uslovom da oni kao predizbornu ponudu istaknu (i istakli su) "Inicijativu za spas Srbije" dokument sačinjen u redakciji "Nove srpske političke misli". Sadržaj tog dokumenta upao je drugosrbijancima u oči kao šaka soli. Tekst je sabijen u dvadeset tačaka, tridesetak redova, krajnje je sveden, precizan i jasan. Potpisujem ga sa velikim zadovoljstvom. Tačka tri ove Inicijative zahteva da se u Krivični zakon Srbije hitno unesu odredbe koje bi omogućile sankcionisanje propagiranja secesionizma, rasparčavanja izdaje ili okupacije zemlje, kao i vređanje zemlje i nacionalne časti. Bude li ova ideja realizovana nabiće se čep u usta svim nevladinim organizacijama u Srbiji, počev od Helsinškog odbora, čiji smisao postojanja leži u antisrpstvu.

Malo iza toga, u tački šest, traži se uvođenje zakonske obaveze nevladinim organizacijama i medijima registrovanim u Srbiji da svaku finansijsku pomoć iz inostranstva javno prezentuju, sa navođenjem iznosa i nazivom finansijera.
Dodamo li ovome i tačku sedam u kojoj se zahteva uvođenje reciprociteta u ekonomskim i političkim odnosima sa zemljama u okruženju (Hrvatska i Slovenija) te realnu mogućnost da Đorđe Vukadinović u Skupštini Srbije već ovoga leta pokrene inicijativu za pretvaranje iznetih ideja u zakonske odredbe, onda je kristalno jasno zbog čega se našao na udaru drugosrbijanaca.

Ovo je za njih biti ili ne biti. Nekome će zvučati kao preterivanje, ali nije. Sačekajmo.