Kada je centralna banka donosila odluku da se bankama vrati blokirani deo sredstava, namera je bila da se poveća tražnja za dinarima, a samim tim i da se stabilizuje devizni kurs. Očekivalo se i da se, pre svega, privredi ponudi više povoljnijih kredita.
Sonja Miladinovski, član IO Sosijete ženeral banke, kaže da "budući
da je nova obaveza izdvajanja stupila na snagu još prošle nedelje,
videli smo da nije bilo preteranog uticaja na kretanje kursa. Što se
oslobođenih deviznih sredstava tiče, sve zavisi od konkretnih poslovnih
planova svake banke ponaosob. U svakom slučaju, ukoliko ima dobrih
plasmana, viškovi će biti plasirani u kredite klijentima". |
|
|
Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, devize koje su dobile banke ne mogu da utiču bitnije na
kretanje kursa, jer je interesovanje investitora za dinare splaslo.
Narodna banka Srbije time što je zadržala svoju referentnu kamatu na
9,5 odsto jasno upućuje signal da ju je podredila deviznom kursu, a
manje ulaganju u vrednosne hartije.
"Uz to česte
intervencije centralne banke na deviznom tržištu, stvaraju kod
investitora nepoverenje u stabilnost naše valute. To znači da pada
atraktivnost naše valute", ističe Đukić.
Kako kaže profesor Đukić, iako je centralna banka oslobodila deo deviza, banke neće davati više kredite, niti će smanjivati kamate, jer je stepen nenaplativih zajmova alarmantan.
One će se do septembra, kada će se formirati nova vlada i kada bude
usvojen njen program i program monetarne vlasti, "zatvoriti" i novac
čuvati u trezorima.
