Јосиповић: Усташке идеје више неће проћи

Хрватски државни врх дошао је на комеморацију жртвама логора Јасеновац, највећег усташког логора у Другом светском рату у којем је, према службеним подацима у Хрватској, убијено 82.085 људи – Срба, Рома, Јевреја и хрватских антифашиста. Према подацима Међународне комисије за истину о јасеновачком систему концентрационих логора, у њима је страдало око 700.000 Срба, више од 23.000 Јевреја и 80.000 Рома.

Комеморацији код споменика Камени цвет, одржаној поводом 67. годишњице пробоја јасеновачких логораша, присуствовали су сва тројица председника: Републике – Иво Јосиповић, Сабора – Борис Шпрем и Владе – Зоран Милановић.

„Непрегледни низ имена који сваке године слушамо у Јасеновцу показује колика је страхота злочина који су, у име идеологије нацизма и фашизма, починиле усташе. Сигуран сам да ћемо овде, и кад не буде живих заробљеника, учити историјску лекцију сваке године поново. Управо су заборав и негирање највеће опасности слободе, демократије и људскости. Због тога никада не смемо да дозволимо да се заборави оно што је било у Јасеновцу и да су овде, у име нације, од стране усташког режима побијени Срби, Јевреји, Роми, али и Хрвати који нису желели такву политику”, рекао је председник Јосиповић и упозорио како „у хрватским уџбеницима није написана пуна истина о Другом светском рату”. „Права партизана нису онаква каква би требала бити и то морамо да променимо, а у Хрватској никада више фашистичке, нацистичке и усташке идеје неће проћи”.

Председник Хрватског сабора Борис Шпрем подсетио је како је „усташки режим био режим угњетавања, мржње и смрти”, те рекао да „усташки злочини немају никаквих оправдања”, као и да „Анти Павелићу није био важан хрватски народ, него власт”.

„Данас нико не може да негира жртве Јасеновца, јер је то био логор смрти, а злочини заслужују сваку осуду. Усташки покрет није био у интересу народа, ни Хрватске, а суочавање с прошлости потребно је, чак ако је и непријатна. Док су на основу верске и националне припадности учесници режима убијали своје дојучерашње суседе, правдали су то одбраном хрватског народа којем није никада нанесена већа срамота”, рекао је Шпрем.

Према речима премијера Милановића, злочин почињен у Јасеновцу био је „систематски процес који је трајао скоро четири године и у којем се убијало плански”.

„Млади људи морају да уче о оваквим местима и да знају шта се овде догађало, шта је довело до овога како се то никад више не би догодило. Управо зато и што ових дана гледамо испаде нетолеренције и националне мржње, чак и у центру Загребу, према дечацима друге конфесије. То су лоше ствари и томе треба рећи не”, поручио је Милановић, рекавши да је поносан на чињеницу да је на подручју Хрватске 1943. године било 200.000 организованих људи који су се борили против фашизма. „Нити један други европски народ то није имао, па смо по томе посебни. Било је то и братство са Србима који су у том рату били најпрогањанији. Против себе имали су идеологију која је кренула погрешним путем”.

Према подацима које је изнела Катица Седмак, председница Савета Спомен подручја Јасеновац, до сада је на 10 локалитета јасеновачког логора евидентирано 82.035 мртвих, од чега су чак 20.038 убијених била деца млађа од 14 година.

На дан пробоја, 22. априла 1945, у логору Јасеновац су била 1.073 логораша. Слободе се покушало докопати њих 600-ак, но преживео је само 91 логораш. Преостала 473 логораша, који нису ни кренули у пробој, убијени су и запаљени заједно с логорским објектима.

За све убијене у логору Јасеновац представници верских заједница – православне, јеврејске, муслиманске и католичке, одржали су молитву, након чега су у подножју Каменог цвета положени венци и одана почаст жртвама усташког терора.