У Србији најбоље зарађују странци
Али, судећи по областима из којих долазе, највише се може зарадити у финансијама и енергетици.
Најбогатији странци имају боравиште углавном у великим градовима и раде за компаније које покривају цело српско тржиште. Порез, међутим, пријављују у месту боравишта. Нови Сад су увелико освојили, а подаци порезника говоре да су од првих десет с највишим износом у пријави чак осам странци. Они су се поређали један за другим, а последња два места су заузели домаћи предузетници. "Топ-тен" ће ове године платити 73 милиона динара пореза.
Први на листи је странац настањен у Новом Саду с пријављеним приходом од 164,48 милиона динара. Занимање није навео, мада многи спекулишу о томе да је то исти онај који је с примањем од 166 милиона динара био први по заради и лане. Тада је као занимање навео професор економије. За неупућене није лоше навести да се већ тада држао подаље од катедре и учионице.
Страни држављанин има две опције за плаћање пореза: може га платити у земљи из које долази или код нас. А у том избору значајну улогу игра и то да ли две земље имају потписан уговор о избегавању двоструког опорезивања. Србија је такав акт потписала са 49 земаља, већина су из ЕУ и оне с којима највише сарађујемо, а то значи да обвезник на тај начин избегава да му и матична земља и она где ради опрезују исти приход, односно да два пута плати намет на исту суму. Страни "нај" богаташ је изабрао да порез плати у Србији. Овде у основицу за опрезивање улази и оно што је зарадио у земљи чији је држављанин ако је таквих прихода било.
Порезници кажу да су странци врло савесни обвезници те да пре попуњавања пријаве све провере с познатим консултантским кућама које раде код нас тако да је могућност грешке сведена на најмању могућу меру.
Од свих детаља јавност највише занима ко су они. Имена су по нашим прописима тајна, али сви добро знамо да су четири најбоље продате банке из Новог Сада, ту је и ДДОР "Нови Сад", па НИС... Водећи људи у тим компанијама зарађују високе суме, док се остали могу похвалити одличним примањима. Зна се да чланови одбора у банкама у којима доминира страни капитал примају између 8.000 и 12.000 евра месечно. То је довољно, али не толико да буде више од сто милиона.
Да није наших странаца, буџет би био сиромашнији за приличну суму јер им остали богаташи нису ни до колена. Тако се најбогатији Шумадинац, који живи на адреси у Јагодини, похвалио зарадом од 34,56 милиона. Првог ешалона турбофолк извођача већ подуже нема међу најбогатијима. Недавно су открили и тајну: поједини су пријављени у Аустрији па тамо плаћају и порез. Други, пак, кажу да ту нема проблема јер ако се с газдом уговори вече певања за 5.000 евра, бар 2.000 се добија на руке и изгуби се из пореских прихода и без промене пребивалишта. Кажу да те незваничне олкашице сви редовно користе.
Добро је што су страни бизнисмени са српском адресом поштенији од њих, који о љубави према земљи само певају, али порез овде не плаћају. За утеху – нису ни други бољи. Хрватски порезници баш чешљају тамошњу естраду.
Ових дана се много писало о основицама и стопама овог пореза. Ипак, није лоше подсетити још једном: порез плаћају сви који су зарадили бар динар више од троструке прошлогодишње српске плате, а она је била 3.796.776 динара. Стопа је десет посто. Она важи до шестоструког просека, а преко тога је 15 посто. Обвезници имају право на олакшице, али они не могу бити веће од 50 одсто дохотка за опорезивање.



