EU nezadovoljna odlukom Švajcarske o radnicima
|
Švajcarske vlasti odlučile su da ograniče prijem radnika iz osam "novih" članica Evropske unije uvođenjem kvota za boravišne dozvole, što je izazvalo nezadovoljstvo u Evropskoj uniji.
Brisel smatra da ne postoje dovoljni razlozi za takvu odluku kojom se pravi razlika između građana "novih i starih" članica EU. Švajcarski mediji ocenjuju da je reč o "kozmetičkoj" promeni koja neće doneti željene rezultate, ali i poruci švajcarskoj javnosti koja je osetljiva prema pitanju migracija. Ta mera će najviše štetiti poljoprivrednicima u Švajcarskoj koji računaju na sezonske radnike, piše švajcarska štampa.
Švajcarska vlada odlučila je 18. aprila da ponovo uvede, na
godinu dana, kvote za boravišne dozvole za državljene Češke, Estonije,
Letonije, Litvanije, Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije. Odluka će
stupiti na snagu 1. maja.
Švajcarska je ukidanjem kvota 1. maja 2011. u potpunosti otvorila tržište rada za građane osam zemalja EU, ali je sada odlučila da aktivira "zaštitnu klauzulu" iz Sporazuma o slobodi kretanja ljudi sa EU koja joj daje mogućnost da jednostrano ponovo uvede kvote za građane iz osam zemalja EU do 2014. godine.
Na osnovu te odredbe Švajcarska može ponovo da uvede kvotu ako broj dozvola za duži ili kraći boravak izdatih radnicima iz zemalja EU bude najmanje 10% veći od godišnjeg proseka broja dozvola izdatih tokom prethodne tri godine. Kraći boravak podrazumeva boravak do godinu dana, a dugoročni period duži od godinu dana.
Što se tiče građana osam članica EU, broj izdatih dozvola za duži boravak izdatih između maja 2011. i aprila 2012. ispunjava taj uslov, ali ne i broj izdatih dozvola za kraći boravak.
Švajcarska vlada će pre 1. maja 2013. godine odlučiti da li tu meru treba produžiti za još jednu godinu, do kraja maja 2014. Posle toga produženje neće biti moguće, i potpuna sloboda kretanja počinje da važi i za državljane osam članica koje su pristupile EU 2004.
Kritike iz EU
Prema podacima švajcarske Savezne kancelarije za statistiku, 22,4% stanovnika Švajcarske su stranci, što je jedna od najviših stopa stranaca u Evropi. Više od 55% stranaca koji žive u Švajcarskoj su građani 15 članica EU, koje su ušle u Uniju pre proširenja 2004.
Među stanovnicima sa stalnim boravkom 85,2% su evorpskog porekla, od kojih su više od dve trećine građani EU ili zemalja Evropskog sproazuma o slobodnoj trgovini (EFTA). Italijani čine najveću grupu (16,3%), zatim Nemaci (14,9%) i Portugalci (12%). Udeo građana Srbije je 6,9%.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je u saopštenju izrazila žaljenje zbog odluke Švajcarske, ocenivši da se tom merom krši Sporazum o slobodni kretanja ljudi.
"Sporazum ne dopušta da se prave razlike među građanima EU. Ova mera nije ni ekonomski opravdana zbog stanja na tržištu rada niti brojem državljana EU koji traže stalni boravak u Švajcarskoj", dodala je Ketrin Ešton.
Portparolka Eštonove Maja Kocijančic navela je da će Evropska komisija razmotriti to pitanje sa švajcarskim vlastima u junu.
Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg označio je 19. aprila kao čistu diskriminaciju i tužno to što je Švajcarska uvela godišnje kvote za boravak građana "novih članica" EU, dok je češki premijer Petr Nečaš bio uzdržaniji, izrazivši žaljenje zbog odluke Švajcarske.
Na inicijativu šefa češke diplomatije u ime zemalja Višegradske četvorke, Švarcenberg i njegov poljski, slovački i mađarski kolega uputili su 19. aprila sa sastanka šefova diplomatija članica EU u Briselu protestno pismo švajcarskim vlastima i zatražile da tu odluku preispitaju.
U pismu su oni su upozorili da neke od zemalja "nove Evrope" nisu ispunile ni te nove doseljeničke kvote, a kao diskriminaciju označili su to što Švajcarska, u strahu da će je u vreme krize preplaviti imigranti, samo neke od članica EU izdvaja u sistem kvota.
U Pragu ocenjuju i da je odluka švajcarskih vlasti verovatno poruka namenjena biračkom telu koje je osetljivo prema pitanju migracija. Sličnu ocenu iznose i švajcarski mediji.