На Балкану се куће и станови више не купују

Тај однос је двоструко више на штету Београђана и са просечном плаћом од 400 евра грађани Србије не могу да се лако одлуче на стамбени кредит. Додаје се и да је српско Удружење банака оптужило инвеститоре за срамотно високу цену станова правдајући се, као и банке у Хрватској, чињеницом да стамбени кредити нису скупи због високих камата.

Продаја станова у Хрватској у последњим годинама је знатно пала, па је у Загребу чак неколико хиљада станова без купца. Цене су од почетка кризе мање за 15-ак посто и очекује се даљи пад. У Загребу је просечна цена квадрата стана пала са 2.050 на 1.750 евра. Као и загребачка, продаја станова у Србији пала је прошле године за више од 30 посто. Од средине 2011. године број одобрених стамбених кредита је мањи 15,3 посто. У прошлој години је у Србији продато само две хиљаде станова на кредит.

Медији наводе да је просечна цена квадрата у Београду 2.000 евра, као и да цене спорије падају него у Загребу. Додаје се и да је кредитно задуженим Београ­ђанима проблем све слабији динар у односу на европску валуту, док је проблем са курсом швајцарског франка израженији у Хрватској јер је у Србији занемарив број кредита везаних за ту валуту.

Сличне су и каматне стопе на стамбене кредите, у Србији су од четири до осам посто годишње, а банке, као и у Хрватској, тврде да не постоје услови за њихово смањење. Како би решила проблем замрлог тржишта станова и помогла грађевинарству, српска влада почела је да нуди боље услове за продају субвенционисане станоградње, укљу­чу­јући ниже каматне стопе и кредите на 30 година. Сличан програм има хрватска Влада, наводи тај загребачки медиј.

У Црној Гори такође је продаја станова готово стала. Цене су ниже 30 посто у поређењу са 2007. када је био актуелан велик број руских купаца. Пет година касније нема више страних купаца, а цене су за локално становништво превисоке.