Екуменски разлаз

Занимљиво је да је последња преступна година у којој су сви покретни и непокретни црквени празници пали у исти датум била 2008, а поновиће се тек кроз 528 година! То није вероватноћа, већ математика. У космичким размерама, то је само трептај, тренутак који нас подсећа да нисмо чак ни кап у океану, да смо безначајни и, мада створени по божјем обличју, несавршени.

Ове године браћа римокатоличке вероисповести прославиће Ускрс у недељу, 8. априла, док ће православни верници Васкрс, уз Божић највећи хришћански празник, славити седам дана касније. Разлика је, дакле, само недељу дана. Мада, догоди се, понекад, да се прослава васкрснућа Исусовог поклопи у оба календара! Према тумачењу умних теолога, није реч о два различита празника, већ о једном – који се прославља у два различита датума.

Али, свако се мора запитати откуда та разлика, која се не да приписати само тринаестодневној “померености” нашег црквеног, јулијанског календара, као у случају Божића, и како се, уопште, рачуна када ће се славити покретни црквени празници?

Небеска механика

Астроном Сосиген, који је живео и радио у Александрији, израдио је за цара Гаја Јулијуса календар који је био незнатно краћи од астрономског, а време је рачунао од оснивања Рима, 753. године пре Христа. Упркос очитим слабостима, календар је прошао благодарећи јуну, јулу и августу, месецима што су славили имена великих римских императора.

Ова грешка је износила таман толико да је због ње, много доцније, за столовања светог оца папе Григорија Тринаестог, на наговор немачког математичара Клавијуса а по идеји напуљског астронома и физичара Алојзијуса Лилијуса, извршена реформа календара. Папа Гргур издао је булу којом је “прескочено” десет дана: за 4. октобром 1582. године, уместо 5, уследио је 15. октобар (разлика данас износи тринаест дана, јер, увећава се за по један дан сваких 128 година, па ће 2095. године порасти и на четрнаест), што указује на то да, заправо, ниједан календар није савршен.

Проблем је само наизглед једноставан. Наиме, тропска, или астрономска година, траје 365 дана, 5 сати, 48 минута и 48 секунди, што се не уклапа у логичан редослед: или, једноставније, обртање Земље око своје осе није “синхронизовано” с њеним обртањем око Сунца. Да то установе, старим Египћанима било је потребно 1.460 година!

Академске варнице

И овде, у Србији, крајем претпрошлог столећа постављено је питање тачности календара, па су се неки научници с нескривеним жаром посветили проналажењу правог или макар бољег решења. Међу више понуђених предлога реформе календара, издвојио се онај професора др Максима Трпковића.

Ускршњи концерт у храму Светог Саве у Београду (клик за увећање)

Његов календар објављен је на средокраћи деветнаестог и двадесетог столећа; печатан је у “Гласу Цркве” и одмах привукао пажњу, и наших и светских научника.

И не знајући за ово, васељенски патријарх Јоаким Трећи је 1902. године затражио да све православне цркве доставе предлоге за реформу календара, којом би се, пре свега, поништиле разлике у покретним празницима две највеће хришћанске деноминације.

Српска православна црква је већ догодине одлучила да њен предлог буде управо – решење календара професора Трпковића.

Нашу цркву на Васељенском сабору, одржаном 1923. године, представљала су двојица великих људи: митрополит црногорско-приморски Гаврило (Дожић) и професор Милутин Миланковић. Али, у Цариграду се тада догодило нешто незамисливо! Наиме, прво је Сабор променио име у – Свеправославни конгрес, а онда је, мимо свих препорука Цркве и научника, тај Конгрес дозволио Миланковићу да изложи измењену верзију Трпковићевог правила за усаглашавање календара, тврдећи да су – прецизније?! Његов предлог је прошао, али га нису прихватиле све православне цркве.

По повратку наше делегације у Београд избио је скандал и настала велика гужва. Званично, највеће незадовољство изказали су верници јер су сматрали да назив “конгрес” не приличи нашој православној традицији, да му нису присуствовале делегације свих цркава и да неке од њих нису биле комплетне.

Ипак, мада незванично, највише жучи је изливено због оне Миланковићеве самоиницијативне измене предлога, који је тада многима мирисао на покушај унијаћења. Али, ни научни кругови, са свог становишта, нису били одушевљени. На пример, директор Опсерваторије Војислав Мишковић сматрао је да ниједан од два предлога није савршен, али да је Трпковићев, ипак, прецизнији.

Ствар је некако изглађена, али од реформе се одустало иако су и Трпковићев и Миланковићев предлог били неупоредиво бољи и сврсисходнији од оба до тада (па и сада) важећа календара.

Занимљиво је да су православне цркве које су тад прихватиле овај Миланковићев предлог, прихватиле и грегоријански календар, док су старом, јулијанском календару, остали верни Јерусалимска патријаршија, руска и наша црква, и неки светогорски манастири.Када је Исус васкрсао

Увидом у астрономске таблице, Васкрс би најраније могао да се слави 4. априла, а најкасније 8. маја. Али, како израчунати када?

	Прослава Ускрса код браће римокатолика у Сремској бискупији (клик за увећање)

Уз благослов епископа Лаврентија, протосинђел Љубомир Ранковић је 1996. године написао и објавио згодан приручник под називом “Вековник” (или вечити православни календар), у издању Епархије шабачко-ваљевске. Та књижица је распродата тако рећи одмах, још с мирисом штампарске боје, јер и вернику и радозналцу омогућује да се снађе међу такозваним покретним празницима.

Међутим, у њему је објашњено како, али не и зашто!

У потрази за стручним саговорником о овој теми дознаје се да је одговоре већ дао почивши патријарх Павле (први том дела – “Да нам буду јаснија нека питања наше вере” – 1998), показујући тако и своје завидно познавање астрономије. Проблем календара поставио је тврдњом “Не може се Нова година дочекивати триста шездесет шестог дана, у шест сати ујутру!”, а објаснио га управо описујући нека понуђена научна решења.

Кад је Исус васкрсао

Ипак, занимљивије је његово тумачење прославе Васкрса! Мало је познато да је недеља (dies dominica), која је у секуларном животу свих хришћанских земаља нерадни дан (муслиманима је то петак, а Јеврејима субота), заправо седмична прослава Васкрса. Недеља је канонизована као празник, али сам Васкрс...

Око седмичног празновања Васкрса сви хришћани су одувек били јединствени, али када је реч о годишњем слављењу, јединства никада није било. Хришћани из колевке вере, из Јудеје и из Мале Азије, празновала су Пасху истовремено када и Јевреји овај свој старозаветни празник: око пролећне равнодневице, четрнаестог дана јудејског месеца нисана, без обзира о ком седмичном дану је реч. Због тога су прозвани “четрнаестодневици” (kvartodecimani). Били су забрањени седмим апостолским каноном, па су прешли у “илегалу” и образовали секту евионита.

На Никејском сабору расправљало се о томе кад славити, јер је ваљало да се све молитве “горе” упућују истовремено. Била је то племенита замисао, али до заједничког решења није се дошло.

Источна црква је задржала решење што је Матија Властар изнео у „Алфавитној Синтагми“, које гласи: “Четири су одредбе на које треба неопходно пазити у погледу наше Пасхе. Прво, да треба држати Пасху после пролетње равнодневице; друго, не истог дана кад и јудејски празник; треће, не одмах после равнодневице већ после првог пуног месеца иза равнодневице; и четврто, после тог пуног месеца не иначе него у први дан седмице (дакле, у недељу).” Ове одредбе остале су на снази у православној цркви до данас.

Зашто је ствар толико искомпликована? Зато, објаснио је патријарх Павле, “...што се у (тим) догађајима нигде не спомиње календар, већ одређена збивања у космосу створеном Богом, која не зависе од календара, већ обрнуто – календар зависи од њих. А како година ни по једном календару не одговара потпуно стварној дужини тропске године и ниједан календар не може бити потпуно, него само приближно тачан, то Свети Оци, просветљени Духом Светим, нису Цркву везали ни за шта људско и релативно, него за одређено, божанско... Већ сама околност да је Црква одредила да се празник васкрсења Христовог празнује не у које било годишње доба, него после пролећне равнодневице, после пуног месеца и у недељни дан, она је очигледно имала у виду да се васкрсење слави у време у које се и десило.”