Bombardovanje Irana je već simulirano

Miroslav Lazanski Politika 23.02.2012 21:47
Bombardovanje Irana je već simulirano


Izrael vojno sposoban za napad na Iran



Pregovori između predstavnika Međunarodne agencije za atomsku energiju, IAEA, i vlasti u Teheranu opet su prekinuti, odnosno propali. Inspektori IAEA kažu da im domaćin nije omogućio da posete sva mesta za koja se sumnja da su lokacije iranskog tajnog vojnog nuklearnog programa, a Teheran to naravno energično demantuje.

Istovremeno, zapadni mediji spekulišu i sumnjaju da li je Izrael uopšte vojno sposoban da samostalno izvede operaciju bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja ne bi li tako zaustavio iranske atomske ambicije. Pa su zato u Izrael pohrlili svi mogući funkcioneri Vašingtona da uvere Izraelce da ne učine ono „što ne mogu da učine”.

Pa onda „Njujork tajms”, koji se poziva na „američke odbrambene zvaničnike bliske Pentagonu” izražava sumnju u izraelske mogućnosti, jer bi Izraelcima „trebalo najmanje 100 aviona koji bi prešli ukupan put od oko 3.000 kilometara”. Vrlo je zanimljiva ta sintagma „Njujork tajmsa” o „odbrambenim zvaničnicima bliskim Pentagonu”.

Ako su odbrambeni zvaničnici – onda je to Pentagon, ako nije Pentagon – onda nisu zvaničnici. I kakvi su to zvaničnici koji govore o problemu potrebe od „najmanje 100 borbenih aviona” za takvu složenu operaciju, kada se zna da Izrael raspolaže avijacijom od 600 borbenih aviona, od čega je 110 aviona tipa F-15, i čak oko 400 aviona tipa F-16. Odgovor na sve moguće dileme da li je Izrael vojno sposoban za takvu operaciju jeste potvrdan: da, Izrael ima kapacitete, znanje i sredstva za tako nešto. Osim toga, Izrael je scenario eventualne operacije bombardovanja iranskih postrojenja za nuklearna istraživanja ili proizvodnju atomskog oružja već proigravao.

Pre nekoliko godina izraelska avijacija imala je veliku i vrlo složenu vežbu, pri čemu je oko 250 borbenih aviona, F-15 i F-16, odletelo do granice teritorijalnih voda Španije, tamo kružilo oko pet minuta, i zatim su se svi avioni vratili u matične baze. Izraelski avioni približili su se teritorijalnim vodama Španije skoro do Gibraltara, doleteli su iz raznih pravaca, u vazduhu su borbene grupe bile odvojene i do 150 kilometara, ali svi su se avioni našli iznad zamišljenih ciljeva u minut istovremeno, što je dovoljno jasno pokazalo da se radi o vežbi sinhronizovanog udara na više prostorno udaljenih ciljeva.

Tokom leta borbene avione gorivom su snabdevali avioni-tankeri, KC-130 iz 103. i 131. skvadrona, i avioni-tankeri KC-707 iz 120. skvadrona izraelskih vazdušnih snaga. Istovremeno sa tom vazduhoplovnom vežbom u Izraelu se odvijala i velika vežba celokupnog sistema PVO, kao i masovna mobilizacija svih struktura civilne zaštite. Skoro celokupno stanovništvo bilo je u skloništima. Ako sve to nije bila vežba za mogući sukob s Iranom, onda je sigurno bila za doček vanzemaljaca.

Izrael ima superiornu avijaciju koja može da doleti do Irana i izvrši udare po određenim ciljevima. Avioni F-15 i F-16 mogu da prođu kroz vazdušni prostor Jordana ili Iraka bez većih problema. Jordan sigurno neće ometati izraelske avione, jer znaju kako bi se to završilo, a Iračani sada i nemaju PVO.

Izraelci mogu da koriste i vazdušni prostor Saudijske Arabije, jer Rijad ne želi da Iran postane regionalna sila koja još ima i atomsku bombu. Preko Saudijske Arabije, pa onda u niskom letu iznad Perzijskog zaliva, da ih ne bi otkrili iranski radari, izraelski avioni mogu relativno lako da se nađu iznad svojih meta. Svaki avion F-15 i F-16 može da ponese po četiri američke specijalne bombe GBU-28 koje prodiru duboko kroz zemlju, beton i čelik i tek onda eksplodiraju. Te bombe zovu „ubicama bunkera”, a njihovu kupovinu dogovorili su predsednik SAD Džordž Buš i izraelski premijer Ehud Olmert još 2007. godine. Izrael je tada kupio i bombe GBU-39 za gađanje manjih ciljeva.

Ako su izraelski generali odlično obavešteni šta sve i gde od nuklearnih postrojenja imaju Iranci, a jesu, onda su moguću operaciju bombardovanja do sada sigurno i kompjuterski simulirali barem hiljadu puta. Naravno, nijedan ratni plan ne preživi u potpunosti i sudar sa realnošću, ali šta se dešava od momenta ulaska izraelskih aviona u vazdušni prostor Irana?

Pre svega, Izraelci sada ne mogu da računaju sa strateškim iznenađenjem, kao što su bili iznenađeni Iračani 1981, gađanjem Osiraka u operaciji „Vavilon”, i Sirijci 2007. godine. Iranci se spremaju da dočekaju eventualni udar izraelske avijacije, ali je iranski sistem PVO daleko od tehnologije 21. veka. Čak ni ruski PVO sistem „Tor” tu ne može mnogo da pomogne, jer i Grci imaju „Tor”. Ako ga imaju Grci, imaju ga i Amerikanci, onda i Izraelci. Izraelske grupe aviona imaće vazdušnu zaštitu koju će činiti lovci F-15 bez bombi GBU-28. U borbi sa F-15 nijedan iranski avion nema velikih šansi za uspeh.

Dakle, po cenu vrlo prihvatljivih gubitaka, izraelski avioni mogu da unište deo iranske nuklearne infrastrukture. Neke objekte mogu da unište bombama GBU-28, neke ne mogu. Površinske objekte i instalacije za lansiranje iranskih balističkih raketa mogu da unište. Celokupan iranski nuklearni program mogu da vrate 10 do 15 godina unazad.

No, šta će biti „dan posle”? Hoće li i čime Iran uzvratiti? Balističkih raketa koje mogu dosegnuti Izrael Iranci i nemaju mnogo, samo četiri lansera za 20 projektila „šahab-3”, te 16 lansera za „šahab-1” i „šahab-2”.

S druge strane, izraelska PVO raspolaže sa 17 baterija raketa „houk” poboljšane verzije, šest baterija raketa „patriot”, tri baterije projektila „erou” i sa najmodernijom mrežom radara za gledanje „iza horizonta”, sve locirano kod Hadere, Palmačima, Nevatima i Beršebe. Čak i da Iran lansira rakete na Izrael, vrlo mali broj tih projektila eventualno bi i prošao kroz PVO sistem Izraela. Eventualnom blokadom Hormuza Teheran bi samo pomogao SAD, pa i nekim zemljama Persijskog zaliva, da i one uđu u sukob. Ostaju još teroristički napadi „Hezbolaha”. I cene nafte. I međunarodni odnosi? I to je sve...


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak