Јахонт погађа први, Пентагон нема чиме да га пресретне

ИН4С 22.02.2012 19:32
Јахонт погађа први, Пентагон нема чиме да га пресретне


Италијански «Rinascita» преко свог извештача – првог западног новинара који је успео да уђе у Сирију у октобру – објавио је анализу прве од многобројних озбиљних препрека на путу гласно најављених превентивних војних напада на Сирију споља.





Такву препреку представља руска противбродска ракета Јахонт.

Научно-производни комплекс за машиноградњу (у Москви) пројектовао је и направио ову ракету за руску морнарицу и војску. Пре почетка извоза поменуте ракете у малим количинама у Индонезију, Вијетнам, Иран и Сирију била је добијена сагласност Кремља јер се та ракета сматра за стратешко наоружање. Она је била преименована у П-800 «Оникс» (у складу са класификацијом НАТО SS-N-26).

Ово оружје поседује одличне техничке карактеристике које су 10-12 година испред оружја ове класе, направљеног у САД и Европи. Против ових ракета «велике државе» у датом тренутку немају средства за одбрану која би могли да је неутралишу на путу ка циљу.

Радари америчке прозводње последње генерације, као што су Aegis, тешко могу да лоцирају ову ракету. Када је ракета пак лоцирана остаје исувише мало времена до тренутка када Јахонт стиже до брода како би се организовала макар заштита електронским средствима.

Како би се спречило откривање ракете од стране сателита, термички излаз из мотора сведен је на минимум. Осим тога, ова ракета може да лети на висини од пет метара изнад нивоа мора под одређеним условима.

Значи, скоро је немогуће да се против ове ракете отвори ватра из бродских топова калибра 30 мм. Ни са неколико цеви и са брзим навођењем. Ракете Пентагона које су намењене за пресретање Јахонта – показале су се као неефикасне.

Јаз у наоружању Русије и САД-НАТО није се десио због технолошке надмоћи Москве над Западом већ због непостојања плана истраживања и финансирања у овом сектору који се за Пентагон и Северно-атлантску алијансу није сматрао за приоритетни због ниског нивоа претњи за бродове од стране «непријатеља». За то време, руска страна је разрадила војну стратегију која је у стању да оствари наоружање високе ефикасности са циљем уништавања слабих тачака непријатеља.

Са овим пројектима се почело неколико месеци након експлодирања C.S.S.I. Брзина најбоље противбродске ракете која је у наоружању на читавом Западу не прелази 864 км на сат.

Генерално, упоређивање америчког Харпуна и руског Јахонта не иде у прилог првом. По свим техничким карактеристикама. Јахонт погађа циљ први.

Универзалност противбродске ракете Јахонт предвиђа могућност лансирања из подморница на дизелном гориву, са бродова и моторних чамаца, из авиона и са обалских уређаја за лансирање.

Конкретно, 24 авиона Су-27, 8 МиГ-31 и део авиона МиГ-29 који се налазе у саставу Ваздушних снага Дамаска – уз незнатне модификације – могу да буду снабдевени ракетама Јахонт.

Такође, сваки војни брод непријатеља може бити подвргнут разарајућем ваздушном нападу а да при том није у стању да обезбеди заштиту.

Док у лету достиже брзину од 2,6 Ма (преко 3 хиљаде километара на сат), Јахонт је на последњој етапи (40 км) достиже брзину од 750 метара у секунди што доводи до катастрофално разарајућег ударца.

Генерално, «Јахонт» може да потапа бродове мале и средње тежине као што су корвете, фрегате и разарачи и да нанесе велику штету броду са великом запремином. Муниција калибра 45 на излазу из цеви достиже брзину од 270-350 метара у секунди и нико још није успео да прати њено кретање.

Да би се схватило колика количина кинетичке енергије је усмерена на циљ, довољно је да се у једначину Ec = ½ m V2 3 унесу тоне тежине, потрошња ваздушно-реактивних мотора три четвртине горива, тежина бојеве главе, која према различитим изворима износи од 270 до 300 кг. Испричали смо о самом битном, да пређемо на прву од лоших по НАТО и Израел вести.

У Сирији постоје Јахонти. Иран поседује овај тип ракета већ 6 година. Техеран поседује још 11 (једанаест!) оперативних противбродских система ближег и даљег домета који избацују бојеве главе невидљивог профила.

Последња крилата противбродска ракета је “Qader”. Довољно је да се у Интернету кликне на Iran Youtube и може да се погледа филм о овој ракети.

Систем се састоји од десет батерија, а свака батерија се састоји од 4-6 покретних платформи. Свака покретна платформа снабдевена је са 2 или 3 противбродске ракете.

Ево о чему је извештавао блог “Palestina Felix” (разуме се без сиониста…) 27. фебруара текуће године: «Без обзира на сталне притиске богатог и утицајног јеврејског лобија који живи у Русији (у ствари највећи притисци се врше из Вашингтона, прим. аутора), секретар за штампу из Кремља потврдио је договор о испорукама ракетног система Р 800 Јахонт у Сирију. Последња изјава стигла је у суботу од министра одбране Анатолија Сердјукова, изазвавши забринутост израелске стране. Заиста, јеврејска држава након свог успеха у саботирању договора између Русије и Ирана, када је успела да анулира договор који је потписао Председник Путин у вези испорука зенитног система средњег домета S-00 који је ипак стигао у Техеран околним путевима, очигледно се уобразио од постигнутих резултата, али није успео да постигне исти ефекат у случају са Сиријом.

Свему овоме треба додати и пројекат који је у фази припреме а односи се на најкомпликованији, бар према речима иранске стране, противракетни одбрамбени систем “Bavar 373”, чији је задатак да надомести недовољне количине S-300 P 1, Pm 1 и 2 за потпуну ваздушну одбрану на великим висинама и на великим раздаљинама од земље.

Осим овога, Иран поседује све услове за стварање сопствених ракетних технологија и знања за даљи корак напред у овом домену а све са циљем да се анулира зависност од «пријатељских» земаља.

За време док је Медведев као председник говорио «њет“ на испоруку С-300, Техеран је вучен за нос, а ту је било и мучно управљање изградњом нуклеарне електране снаге 1000 мегавати у Бушеру коју је Атомстројекспорт завршио након 16 година рада уз сталне политичке притиске на Русију од стране Израела и САД.

Да видимо шта још пише “Палестина Фелиx”. „Овог пута су историјске везе између Москве и Дамаска, које сежу у време Совијетског Савеза, превагнуле над притиском олигарха који су били поткупљени сионистичком државом“. „Сирија је добила 5 мобилних система са 75 ракета“.

Штампа, која се специјализује за ове теме зачудо је саопштила о 76 Јахонта. Најпоузданији извори ће известити о 175 јединица које су стигле бродовима у луку Тартус како би се довршила испорука 225 јединица. Ништа није познато о заосталих 50 јединица које би требало да буду испоручене у складу са уговором, међутим нису биле достављене због привремене спречености испоруке од стране фабрике-произвођача.

Када се купује оружје, уз њега, као правило, иде и муниција. Најскупљи део оружја је само оружје, бојева муниција уз њега кошта мало или ништа не кошта.

На противбродском систему, цена једне ракете којој није потребан скупоцени систем управљања, радар и систем за навођење, углавном је са ценом на платформу у сразмери 1:7-10. Тако да је потпуно природно ако се гратис дају резервни Јахонти за случај рата.

Купујући 225 јединица, Сирија је планирала да истроши своје финансијске могућности на куповину и кориишћење Јахонта. Највероватније је да је зелено светло, које је дао Кремљ, добијено као резултат притисака Премијера Путина, који је инсистирао на поштовању уговора који је био потписан са председником Асадом 2007. године. Његово остваривање председник Медведев је покушавао да одложи.

Истовремено не треба искључити да је испорука Сирији најкомплекснијег оружја 27. фебруара 2011. године додатно проузрокавала напад САД-НАТО на Либију уочи испорука Јахонта, јер је постојала обавеза Русије да снабде либијску војску оружјем које ће битно отежати спољну војну агресију.

Од такве агресије је страховао Гадафи много пре потписивања споразума са Берлусконијем у Риму 30. августа 2008. године.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak