Grčka izbegla bankrot

Neposredno pre bankrota, Grčka je dobila očekivanih 130 milijardi evra pomoći. Ministri finansija evro-zone su, nakon skoro 12-časovnih razgovora, dogovorili takođe i jaču kontrolu grčke politike kao i deponovanog računa sa kojeg bi dugovi trebalo da budu otplaćivani. To su u utorak (21.2.) ujutro potvrdili u Briselu šef evro-zone Žan Klod Junker i nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

Istovremeno se od privatnih poverilaca, a pre svih od banaka, osiguravajućih kuća i fondova, tražilo mnogo više angažmana od do sada planiranog. „Nominalni oprost duga iznosiće 53,5 procenata“, rekao je Junker. To znači 107 milijardi evra, što je za sedam milijardi više od do sada dogovorenog.

Kontrola grčkog budžeta

Međutim, Grci će morati da popiju gorku pilulu za novu tranšu kredita. Grčka vlada će morati da otvori karte Evropskoj komisiji koja će u naredne dve godine pratiti tačnu primenu „šok terapije“.

Još pre nego što u martu bude uplaćena nova tranša kredita, moraće da bude provereno da li Grčka sprovodi dodatne dogovore o štednji, ukazao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Berlin inzistira na otvaranju deponovanog računa sa kojeg će se kredit otplaćivati, a na njemu bi uvek moralo da bude sredstava za otplatu za naredna tri meseca.

Međunarodni monetarni fond (MMF) će tek sledećeg meseca odlučiti o tome u kojoj će meri uzeti učešća u drugom paketu pomoći za Grčku. „Jedan deo novca uplatićemo tek u drugoj nedelji marta“, najavila je šefica MMF-a Kristin Lagard.

Ipak, grčki premijer Lukas Papademos bio je „veoma srećan“ zbog dogovora o drugom paketu pomoći njegovoj zemlji. „Atina će pravovremeno ispuniti sve uslove koji se od nje očekuju“, rekao je Papademos novinarima u Briselu. On je dodao da će sve dogovoreno biti sprovedeno i nakon izbora koji se u toj zemlji održavaju u aprilu.

Spas u zadnji čas

Grčka je „u poslednjem minutu“ spasena od bankrota. Do 20. marta mora da isplati 14,5 milijardi evra duga, a zemlja taj novac nema. Atini je 2010. odobren jedan sličan paket pomoći u visini 110 milijardi evra. Evro-grupa je ovoga puta insistirala na većem angažmanu privatnih poverilaca u sanaciji grčkog duga. Paket pomoći usko je povezan sa političkim reformama koje vlada u Atin mora da sprovede. Između ostalog, reformom poreskog sistema, moraće da budu smanjene penzije i visina minimalnog ličnog dohotka.

Pregovori u Briselu su bili teški, ali na kraju je i evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren bio zadovoljan: „Ja sam noćas shvatio da je 'maraton' reč grčkog porijekla. Ali na kraju smo se ipak uspeli da se dogovorimo.“