Sretenje

Dan posle, međutim, ostala nam je u grlu nekakva muka, knedla ili ukus žuči, ostao je utisak da smo negde izgubili 177 godina, da je Srbija danas na istoj raskrsnici na kojoj je bila tada. Ako ne baš tamo, u Kragujevcu 15. februara 1835, ono sigurno na istom mestu gde smo bili 1844. kad je Ilija Garašanin sačinio „Načertanije". Iz tog sočinjenija da se pročitati da je srpski nacionalni program tada i danas apsolutno pred istim zidom, uz napomenu da ga danas nemamo.

Ima, naravno, razlike. Srbi su na početku devetnaestog veka bili u nacionalnom zaletu. Na Zapadu Prvi srpski ustanak je nazvan „Srpskom revolucijom". Svi žitelji tadašnje Srbije i svi Srbi koji su živeli u dijaspori, verovali su da mogu dosegnuti do bilo kojeg cilja. I stigli su daleko, ta „Srpska revolucija" trajala je do kraja 1918. Srbi su tada napravili državu, sebi i komšijama, o Srbima je tad ceo svet pričao s velikim poštovanjem... Srbi su tada imali energiju, viziju, ideale i prijatelje u svetu. Gde smo danas, i kako smo se vratili tamo gde smo bili pre vek i po, kako se vlast pretvorila u kozačku skupštinu, a sve druge delatnosti su na ivici hajdučije?

Možda objašnjenje stoji u segmentima svakodnevice koji su nam pred nosom. Najpre, na glavnu svečanost za Dan državnosti, opozicioni poslanici, a i lideri nisu došli. Ne slažu se s povodom same svečanosti, ili su to oni važniji od Dana državnosti? Zatim, ako je Kosovo neotuđivi deo naše teritorije, onda je bio elementarni red da povodom strašne pogibije deset članova goranske porodice Reka država Srbija proglasi dan žalosti. I na kraju, priča na ivici fantastike. Državna Agencija za borbu protiv korupcije bez tendera, znači nezakonito pred očima nacije i državnog rukovodstva, kupuje za sebe zgradu (ima sertifikat za zemljotres) u Beogradu veličine između 1.200 i 1.800 kvadrata i plaća 4,5 miliona evra. Toliko o našem državnom vođstvu i njihovoj borbi protiv korupcije. Šta bi Karađorđe radio s drznikom koji bi ruku zavukao u državnu kasu bez znanja Praviteljstvujušćeg sovjeta?