Danke ili aufiderzen

Ono se jasno iscrtava na horizontu i u svakoj od ponuđenih varijacija na zadatu temu svodi se na prostu dilemu - hoćemo li pristati da se dobrovoljno stavimo pod vlast nove nemačke imperije, koja je, svedoci smo te istorijske reprize, ponovo snažno naslonila šake na vrat Evropi. Hamlet bi rekao: „Aufiderzen ili danke Dojčland, to je pitanje".
Ovoga puta, doduše, stvar sa demonstracijom nemačke snage nije tako eksplicitna kao što je onomad bila sa „štukama" i pancir divizijama, i to jeste kakva-takva uteha. Ali efekti aktuelnog finansijskog „blickriga" upravo zbog svoje naglašene „humanosti", dakle lišeni Adolfovog talenta za brutalnost, sada imaju ozbiljnije šanse za uspeh.
Gledamo ovih dana preko kablovske kako Grčka stenje i gori pod teretom „iznenada" otkrivenih ogromnih dugova i sve novih „spasonosnih" kredita koje treba da im isporuči nemački Bundestag. Uz ponižavajuće obaveze kojih će zauzvrat morati da se pridržava i koje sve direktno vode ka teškoj stagnaciji privrednog razvoja, grčka država, jasno je, nikada neće moći da vrati te skupe pare koje im sada tako velikodušno spremaju iz Berlina. Merkel to odlično zna, ali spremnu ekonomsku i političku kapitulaciju zemlje dobro vidi i narod u Atini, pa nije ni čudo što se tamo na ulicama događa nešto slično srpskom 27. martu.
Moderni konkvistadori u nedostatku novih teritorija za osvajanje pokazuju, dakle, zavidnu inventivnost u metodama otimačine. Grčka je lepa mediteranska zemlja, kolevka Evrope, i svakako je privlačan trofej za sve osvajače sa severa. Simptomatično je da se sudbina slična grčkoj najavljuje i Španiji i Portugalu (ironijom sudbine radi se o nekadašnjim kolonijalnim silama), a da se Italija već prepustila bilderbergovcima i ostalom kremu svetskog finansijskog džet-seta.
I sad, lako bismo mi za sve njih, ali zastrašuje činjenica da Srbiju upravo čekaju ozbiljni razgovori o nekoliko strateških pitanja sa kancelarkom Merkel i njenim nabildovanim ministrima. U poređenju sa Grčkom i Italijom, mi im nekako dođemo kao kamenčić u cipeli, koji je dosadan i žulja, a ipak se nada simpatijama. Drugim rečima, i naša sudbina se verovatno određuje ovih dana na grčkim ulicama. Jer čemu mi da se nadamo u celoj priči ako Nemci slome kičmu Grcima. I šta je naša rezervna opcija? O tome treba intenzivno razgovarati. Jer ma koliko sve izgledalo beznadežno, siguran sam da ta opcija postoji.