Iran okrenut Rusiji, hladni rat na vidiku

Nakon što su im egipatske vojne vlasti u četvrtak dale dozvolu za prolazak kroz Suecki kanal, iranski razarač „Šahid Kvandi“ i brod za snabdevanje „Harg“ ušli su juče u vode Sredozemlja. Admiral Habibolah Sajari, komandant iranske mornarice, izjavio je da su vojni brodovi te zemlje „pokazali moć Islamske Republike Iran, ali i preneli poruku mira i prijateljstva Teherana“.

- Strateška mornarica Islamske Republike Iran prošla je kroz Suecki kanal drugi put od islamske revolucije (1979. godine) - rekao je Sajari.

Prvi put je Iran poslao ratne brodove u Sredozemno more 17. februara prošle godine, što je Izrael tada nazvao provokacijom. Brodovi su prošle godine plovili kroz međunarodne vode, prolazeći pored Izraela i Libana, došli do Sirije, a moguće je da će i ovoga puta imati identičnu rutu.

Situacija u odnosima Izraela i Irana u međuvremenu je dodatno pogoršana, pa je pitanje kako će ovoga puta izraelska mornarica reagovati na ovaj čin Teherana. Nije poznato da li su egipatske vojne vlasti, koje su jedan od ključnih saveznika SAD u regionu, konsultovale Vašington oko davanja dozvole iranskim brodovima za prolazak kroz Suecki kanal. Američka mornarica je, u međuvremenu, tokom prošle nedelje poslala deset brodova u Ormuski moreuz, strateški važan prolaz kojim ide transport nafte, a koji Iran preti da će zatvoriti ukoliko Izrael i zapadni saveznici nastave sa pritiscima na Teheran. Iranski patrolni čamci približili su se nosaču aviona „USS Abraham Linkoln“, koji je predvodio američku flotilu prilikom ulaska u Ormuski moreuz. Nakon što je američki helikopter u znak upozorenja nadleteo iranska plovila, ona su se okrenula i udaljila, ali je to verovatno tek početak ispitivanja snaga u ovom moreuzu.

Vilijem Hejg, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, u intervjuu „Dejli telegrafu“ kazao je da pokušaj Irana da napravi oružje za masovno uništenje preti da pokrene „novi hladni rat“ koji bi predstavljao još veću pretnju za počinjanje nuklearnog sukoba nego u vreme kada su SSSR i Zapad bili sučeljene strane. Britanski šef diplomatije je rekao da njegova zemlja u ovom trenutku ne podržava napad na Iran i da bi takav vojni poduhvat predstavljao veliki trošak.

Hejg tvrdi da bi za region Bliskog istoka predstavljalo veliku opasnost da Iran postane nuklearna sila, ali da treba dati još vremena diplomatiji i ekonomskim pritiscima na režim u Teheranu.

- Veoma smo jasno stavili do znanja svima da mi ne zagovaramo vojnu operaciju - rekao je Hejg.

Iran, pritisnut međunarodnim sankcijama, u poslednje dve nedelje je na svetskom tržištu kupio čak 1,1 milion tona pšenice, i to iz Nemačke, Kanade, Brazila i Australije, a zbog sankcija i ograničenog priliva dolara i evra, vlasti u Teheranu su prinuđene da robu plaćaju u drugim valutama. Zbog toga se Iran sada okreće pregovorima sa Rusijom, čiju će pšenicu plaćati rubljama. Ova odluka ima i strateški smisao, pošto je Rusija već stala na stranu Sirije, još jedne države čije su vlasti u sukobu sa Zapadom.