Devedesete

Mediji su, takođe složno, na to izveli zaključak da smo konačno izašli iz famoznih devedesetih, kada je zakon oružja bio jači od svakog drugog, a isključivo gola sila i količina keša određivali nečije mesto u društvu...
Da li je baš tako? Da li je hapšenje nekoliko osoba sa poternica zaista simbolično označilo kraj jedne ere, koja je Srbiju, nažalost, potpuno preobrazila?
Ako mene pitate, duh devedesetih nije proteran, samo se, kao stari prevejani prevarant, malo licnuo, navukao novo odelo i rukavice, a onda u starom maniru nastavio da hara i pelješi. Možda i grešim, ali laž, prevara, nasilje, bezobrazluk, bahatost, snalaženje, muvanje, veze i vezice i dalje su među bitnim faktorima života u Srbiji.
OK, slažem se da nema više mafijaških sačekuša, jurnjava kolima i pucačima nasred ulice, manje je i zlatnih kajli, skidanja jakni i patika slabijima od sebe i emisija u kojima se veličaju barabe i kriminalci. Međutim, i dalje gledamo face u jadno uparenim odelima i kravatama kako sa TV ekrana mašu rukama, lažu i sebe i druge, prodajući nam po ko zna koji put maglu za velike pare, slušamo o avionima i kamionima, gledamo neke koji su ih stekli, a da niko nema pojma kako...
Ono što hoću da kažem jeste da devedesete pogrešno vezujemo samo za kriminalce mrkih pogleda, sa duksericama upasanim u trenerke, koji prvo pucaju pa nazovu dobar dan. Ne, devedesete su ušle u sve pore društva i iz njih neće tako lako izaći. Te godine, naime, formirale su jedan model življenja i društveno afirmisale nove stavove i kategorije. I, sviđalo vam se to ili ne, duboki tragovi tih godina još su u svima nama...
Da nije tako, ne bi novine bile pune raspojasanih političara, drčnih kvazibiznismena, polupevačica-poluprostitutki i ne bismo i dalje strepeli svaki put kad nas neki bahati vozač u „audiju" iseče, pa nas još i mrko pogleda što mu se nismo na vreme uklonili s puta ili projuri stotkom ne obazirući se što smo uveliko zagazili na pešački prelazeći ulicu. Bojim se da su devedesete mnogo dublje u nama nego što to želimo da priznamo i da za definitivan raskid s njima nije dovoljno to što su iza rešetaka Pekar, Budala i Zenica. Živi bili, pa videli.