Nemaš dete? Plati kaznu!

Ne događa se baš često da neki predlog „Mlade grupe“ unutar poslaničkog kluba Demohrišćanske unije (CDU/CSU) u nemačkom saveznom parlamentu Bundestagu privlači veliku medijsku pažnju zemlje, ali upravo to je ovih dana slučaj. Grupa mladih konzervativnih političara, okupljenih oko Marka Vandrevica, poslanika iz Saksonije, predložila je u jednom internom stranačkom dokumentu da osobe bez dece, više nego što je to sada slučaj, izdvajaju posebne premije koje bi se koristile za pokrivanje sve viših troškova zdravstvenog osiguranja i osiguranja za negu starijih osoba u Nemačkoj.

U dokumentu koji su mladi poslanici dostavili svojoj stranačkoj šefici, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, predlaže se da od naredne godine sve osobe starije od 25 godina plaćaju posebnu nadoknadu koja bi se koristila za uspostavljanje „solidarne demografske rezerve“. Iznos naknade zavisio bi od visine plate, spominje se jedan odsto od bruto iznosa. Istovremeno, taj iznos bio bi stepenovan i s obzirom na broj dece u porodici. Osobe bez dece plaćale bi pun iznos, parovi s jednim detetom pola, a parovi s dvoje ili više dece bi u potpunosti bili oslobođeni tih davanja.

Pitanje pravedne raspodele troškova

„Naročito kada je reč o zdravstvenom osiguranju odnosno osiguranju za negu starijih, osobe bez dece posebno profitiraju od toga što njihovi vršnjaci imaju dvoje ili više dece. Jer u starosti će svi oni imati pravo na isti kvalitet i obim zaštite, mada su tokom radnog veka u tu svrhu izdvajali znatno manje“, navodi se u obrazloženju.

Nemački sistem zdravstvenog osiguranja zasnovan je na principu solidarnosti. To znači da osoba koja danas ide kod lekara tu uslugu ne plaća iz sopstvenog džepa, već se oslanja na zajedničku kasu zdravstvenog osiguranja kod kojeg je član. Taj princip solidarnosti posebno dolazi do izražaja kod starijih: kada jedan penzioner ide kod lekara, troškove te posete takoreći plaćaju mladi zaposleni koji doduše svaki mesec izdvajaju određenu sumu na ime zdravstvenog osiguranja, mada su sami vrlo retko bolesni.

Logika mladih demohrišćanskih poslanika je sledeća: demografski razvoj dovodi do toga, da će ubuduće biti sve više starijih osoba u odnosu na broj mladih, što znači da će sve manji broj zaposlenih nositi teret sve većeg broja starijih i bolesnih na svojim leđima. Da bi se teret pravedno rasporedio, osobe bez dece trebalo bi da danas izdvajaju više, kako bi sutra svi imali dovoljno. Prema procenama predlagača, država bi do 2025. na taj način trebalo da dobije znatno više od deset milijardi evra.

Podeljena mišljenja

Mada su u svojim prvim izjavama nakon predavanja predloga Angeli Merkel mladi demohrišćani bili optimisti tvrdeći da je ona prilikom jednog internog, stranačkog sastanka pokazala izvesnu otvorenost u pogledu tog predloga, javna izjava kancelarke pokazala je da joj je ta tema trenutno ipak „suviše vruća“. Ona je odbacila ideju obrazlažući da nas „podela ljudi na one sa decom i one bez njih ne približava rešenju problema“.

Time nemačka kancelarka međutim nije zaustavila raspravu, već ju je samo još više podstakla - i to i unutar sopstvene stranke. Tako je na primer stručnjak za pitanja zdravstva unutar Demohrišćanske unije (CDU), Jens Špan, podržao predlog mladih poslanika. On je ukazao na činjenicu da će za 30 do 40 godina svaki treći Nemac biti stariji od 60 godina i da će osetno porasti i broj osoba kojima je potrebna stalna medicinsku nega. Po Španovom mišljenju taj problem ne može se prebaciti isključivo na leđa zaposlenih 2050. godine - oni neće moći da ga reše. Zbog toga je predlog da se osobe bez dece, koje objektivno upravo zbog toga imaju manje životne troškove, dodatno opterete, u osnovi pravedan - dok parovi sa decom već time investiraju u budućnost, osobe bez dece mogu da daju svoj veći finansijski doprinos društvu.

Ali nisu mišljenja podeljena samo među demohrišćanima - i među socijaldemokratama se formiraju frontovi „za“ i „protiv“. Tako, na primer, bivši predsednik SPD-a Franc Mintefering smatra da se radi o „opravdanoj raspravi“, dok sadašnji šef stranke Zigmar Gabrijel ideju odbacuje tvrdnjom da je ona „potpuno besmislena“ i da „država ne bi trebalo da se meša u privatni život građana koji su se iz različitih razloga odlučili da nemaju decu, odnosno nisu u mogućnosti da ih imaju“. Po njegovom mišljenju bilo bi mnogo bolje da porodice sa decom i dalje, možda i u većoj meri no što je to do sada bio slučaj, dobijaju podršku u obliku poreskih olakšica.

U sličnom pravcu kreću se i procene političara drugih stranaka kao i mediji komentari, a nemali broj je onih koji ukazuju i na jednu sasvim drugu mogućnost – da je ideja mladih demohrišćana koji su predlog formulisali, manje rešavanje osnovnih pitanja budućnosti nemačkog društva, a više rešavanje problema sopstvene političke neprofilisanosti, odnosno pokušaj da se postane poznat u široj društvenoj javnosti. Jer pre ove rasprave - ko je uopšte znao za mladog poslanika Vandervica iz Saksonije?