Ограничење маржи даје ефекте

Они оцењују и да све док не буде озбиљније конкуренције, мере владе треба подржати како би се уредили односи у репро-ланцу и тако заштитили потрошачи који су већ оптерећени високим трошковима.
Директор Инстутута за економику пољопривреде Драго Цвијановић рекао је за Танјуг да је убеђен да се пре доношења Уредбе велики део прихода од продаје преливао у руке трговаца.
"Примарни пољопривредни произвођачи и прехрамбена индустрија морали су прву испоруку да дају бесплатно, а да би обавили наредну испоруку, условљени су динамиком плаћања са роковима од 30 до 90 и више дана", рекао је Цвијановић и додао да је тај проблем "апсолутно оптерећивао примарну производњу и прехрамбену индустрију".
Према његовим речима, не само да трговци нису имали "компас" када је реч о кретању структуре продајне цене, показало се да произвођачи не добијају ни половину вредности производа која се формира на трговачким рафовима.
"Док не буде озбиљније конкуренције, мере владе треба подржати да би се ти односи у репро-ланцу уредили и да би се на неки начин заштитили наши потрошачи који су заиста оптерећени високим трошковима у потрошачкој корпи и да произвођачима припадне више зараде како би могли да отпочну нови производни циклус", рекао је Цвијановић.
Истакавши да је пут од произвођача до трговачког рафа дуг, а у Србији и доста скуп, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС) Вера Вида тврди да су томе свакако допринеле и високе марже које су за одређене производе износиле чак и до 55 одсто.
За основне животне намирнице марже су у просеку биле веће од 23 одсто, а било је случајева да одређени артикли имали маржу вишу и од произвођачке цене, указала је Вида у изјави Танјугу.
Према њеним речима, снижењем марже за основне животне намирнице на 10 одсто, умањене су цене тих производа који су појефтинили и до 100 динара, ниже цене су разних прехрамбених производа, укључујући месо и млеко.
Председница ЦЕПС - а је додала да се одлуком холандске компаније "Кампина" за куповину млекаре „Имлек" и „Суботичке млекаре" заоштрава тржишна утакмица у млекарској индустрији, док би јача конкуренција требало би да донесе већи избор и повољније цене.
С тим у вези је свакао и најава из Шабачке млекаре за појефтињење својих производа", казала је она.
Директор "Млекаре Шабац" Зоран Матић потврдио је за Танјуг да ће та млекара од данас смањити цену литра свежег млека, у паковањима без чепа.
"Ми смо од данас кренули са националном акцијом, где смо свим нашим великим трговачким системима, велепродаји и дистрибутерима одобрили пет одсто додатног рабата (попуст у цени који продавци дају купцима) за млеко са 2,8 одсто млечне масти, а то је производ који грађани највише купују", рекао је Матић.
Он је објаснио да ће млеко појефтинити за најмање 3,5 динара, а у зависности од система у којима се продаје и до четири динара.
Како је објаснио када се ово снижење дода на претходно смањење цене млека на основу Уредбе о ограничењу маржи на животне намирнице, цена тог млека ће се кретати од 65 до 72 динара за литар.
Он је навео да ће та акција трајати месец дана, а да ће у зависности од одговора тржишта зависити и то да ли ће бити продужена.
Саговорници Танјуга подсећају и да европски трговински ланци послују са веома ниским маржама, а као добар пример може да послужи и француски "Керфур", који са маржом од 0,5 одсто има годишњи обрт од 122 милијарде долара и амерички Волмарт са маржама од 3,6 процената.
Свуда у Европи праксе су да марже основних животних намирница не прелази 10 посто, оне се крећу у просеку око четири одсто.
Влада Србије крајем просле године донела је Уредбу којом се маржа у промету основних животних намирница ограничава на десет одсто.
Уредба се односи на пшенично брашно тип 400 и 500, јестиво сунцокретово уље, термички обрађено кравље млеко (пастеризовано, стерилизовано), јогурт, бели кристални шећер, и свињско, говеђе, кокошје свеже месо и слатководну рибу.